Samo prošle godine u svesci u kojoj Slavica Radić (72) zapisuje porudžbine za ajvar bilo je oko 600 brojeva telefona iz Srbije, Slovenije, Austrije, Švajcarske i Grčke, ne računajući one koji dođu direktno u Veliku Planu po zimnicu porodice Radić.
Njihovo poljoprivredno gazdinstvo lider je u proizvodnji ajvara u Pomoravlju, a i šire, pišu Priče sa dušom.
Radići godišnje proizvedu oko 10.000 tegli ajvara, džemova i slatkog, a sve prodaju preko interneta i na svom pragu, u centru Velike Plane.
„Recept od vajkada“ koji koriste je iz sela Sikirica kod Paraćina. Od svoje bake Pole doneo ga je Slavičin pokojni suprug Tomislav, poznatiji kao Jupi.
Paprike iz pomoravskih sela prvo peku na plotnama nekoliko šporeta smederevaca, zatim ih tako vruće ostave da prenoće u kesama, sutradan ih ljušte i prebacuju u propusne džačiće, a kad se ocede tokom druge noći, sledi mlevenje, upržavanje u šerpi i pasterizacija u tegle.
– Trudimo se da svaka tegla ima ujednačen kvalitet, ali to često ne zavisi uvek od nas, nego na prvom mestu od paprike. Ove godine je ambalaža duplo poskupela, paprika nešto manje, pa smo bili prinuđeni da podignemo cene, priča Slavica.
– Važno nam je mišljenje i poverenje kupaca kao i podatak da nam se stare mušterije svake godine vraćaju, a nove redovno dolaze, otkriva ona.
Radićev ajvar stigao i na tlo Afrike
Položaj Velike Plane je idealan za kupce koji dolaze automobilom, jer se nalazi pored auto-puta, 90 km od Beograda, pa neretko Beograđani i Novosađani koji idu ka jugu svrate kod Slavice na čašicu razgovora, a i na doručak.
– Vikendom imamo akciju da oni koji dođu kod nas po ajvar dobiju domaći doručak sa kajmakom, prženim jajima, slaninom i ajvarom. Onima koji nisu u mogućnosti da dođu, moj sin Vladimir organizuje dostavu našim kombijem na nekoliko mesta u Beogradu (Sava centar, Konjarnik) ili direktno na adresu, a u poslednje vreme radimo i dostavu u Kostolcu, Novom Sadu, Smederevu, Kragujevcu, Mladenovcu i Požarevcu, odakle nam trenutno stiže najviše porudžbina, priča Slavica i dodaje da su u timu i snaja Ana, koja vodi društvene mreže na stranicama Ajvar Radić, i unuke Mina, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka i Iva, učenica i državna prvakinja u gimnastici.
– Kombi smo brendirali pre dve godine i sada nas ljudi zaista prepoznaju po živopisnim slikama koje su na njemu, a vozimo ga naš saradnik Aleksandar Stojković Mura i ja. Zanimljivo je da sam nedavno u Solun odvezao oko 100 tegli načelniku ginekologije u tamošnjem Kliničkom centru. Pored njega, iz Grčke naručuju i profesori sa fakulteta, Grci koji su svojevremeno studirali u Beogradu, otkriva Vladimir Radić.
– Vlada vozi ajvar i u Beč, dok u Monpelje, gde živi moja ćerka i Vladina sestra Ivana, tegle šaljemo autobusom. Baš ovih dana jedna od tih tegli iz Monpeljea je sa Ivaninim drugarom otputovala na tlo Afrike, u Ganu, dodala je Slavica.
Radići su pre više od 15 godina počeli sa desetak tegli, a sada je taj broj stigao do više hiljada.
– Ljudi najviše uzimaju ajvar, džem od kajsije i džem od šipurka, a sve su traženiji pekmezi bez dodatog šećera. Otprilike prodamo desetak tegli jednoj porodici, to je neki prosek za godinu dana. Od inostranih turista koji kupuju kod nas na imanju najbrojniji su Slovenci. Oni uvek dolaze autobusom i vole da ponesu jestive suvenire – zimnicu iz Srbije, objašnjava Slavica.
Kako je sve počelo?
Slavica se jednom prilikom na Autokomandi slučajno srela sa drugaricom koja je u Beogradu držala knjigovodstvenu agenciju i poklonila joj brzi dzem od jagoda.
Na nagovor supruga sledeći put joj je donela nekoliko tegli ajvara na probu, klijenti u čekaonici ubrzo su, nakon degustacije, počeli da se raspituju uz neizbežno pitanje: „Da li biste mogli da napravite još ajvara i za nas?“
– U toku prve sezone naručeno nam je oko 100 tegli, a svake naredne se taj broj povećavao. Sada, posle 14 godina stigli smo do 10.000. U početku smo sve radili sami, a već više godina imamo stalan tim od nekoliko žena koje peku papriku, ljušte je, cede i melju, objašnjava Slavica.
Na pitanje da li ima drugih gazdinstava i preduzetnika koji bi želeli da im Radići prenesu iskustva i recept za uspeh, ta porodica kaže da, zbog toga što nije reč o lakom poslu, većina zainteresovanih ipak bira da kupi gotov proizvod.
– Za originalan recept koji godinama imamo retko ko pita. U poslednje vreme se dešava da ljudi sa sela koji mogu da naprave ajvar ipak uzimaju naš. Kada smo nedavno bili na televiziji Plana, šest novih kupaca smo dobili iz okolnih sela, kaže Vlada i dodaje da iako svake godine tokom zime ostave nekoliko stotina tegli „na lageru“ u najhladnijim danima ipak sve „plane“.
– Prošle godine smo ostavili sa strane 600 tegli i sve se prodalo. Ove godine su nam mušterije prvi put tražile ajvar u maju i u junu. Zbog toga ćemo praviti nove ture dokle god bude bilo interesovanja, a to je najverovatnije skoro do Nove godine, zaključuju Radići.
Izvor: Priče sa dušom
Došao im ajvar glave: Rosići i Aleksići zbog pripreme zimnice u Kanadi pogodili na sud
Dodaj komentar