Medicinska nauka poslednjih decenija napravila je ogroman napredak – produžen je životni vek, iskorenjene su pojedine bolesti, a dijagnostika je postala preciznija nego ikada.
Ipak, put do savremenih saznanja bio je popločan i ozbiljnim zabludama koje su godinama smatrane neupitnim istinama. Neke od njih danas deluju gotovo neverovatno.
Masnoće su glavni krivac za bolesti srca
Decenijama je javnost bila uverena da su masnoće najveći neprijatelj zdravlja srca. Niskomasna ishrana promovisana je kao univerzalno rešenje, dok su proizvodi puni šećera i rafinisanih ugljenih hidrata prolazili ispod radara. Danas znamo da nisu sve masnoće iste i da su trans-masti i prekomeran unos šećera često opasniji od prirodnih masti iz ribe, orašastih plodova i maslinovog ulja.
Hormonska terapija je bezbedna za sve žene u menopauzi
Hormonska supstituciona terapija dugo je smatrana gotovo rutinskom preporukom za žene u menopauzi, uz uverenje da štiti srce i usporava starenje. Velike studije s početka 2000-ih pokazale su, međutim, povećan rizik od raka dojke, moždanog udara i tromboze kod određenih grupa žena, zbog čega je pristup terapiji danas znatno oprezniji i individualizovan.
Antibiotici su rešenje za svaku infekciju
Godinama su antibiotici prepisivani i za virusne infekcije poput prehlade i gripa. Posledice takve prakse danas su vidljive kroz globalni problem antibiotske rezistencije, koju Svetska zdravstvena organizacija smatra jednom od najvećih pretnji savremenoj medicini. Danas je jasno: antibiotici leče bakterije, ne viruse.
Čir na želucu izazivaju stres i začinjena hrana
Do osamdesetih godina verovalo se da su stres i loša ishrana glavni uzrok čira na želucu. Tek otkrićem bakterije heliko bakterije dokazano je da je većina čireva zapravo infektivnog porekla. Ovo otkriće potpuno je promenilo terapiju i spasilo milione pacijenata od nepotrebnih operacija.
Više lekova znači i bolje lečenje
Polifarmacija – istovremena upotreba više lekova – dugo je bila standard kod starijih pacijenata. Danas se zna da kombinovanje velikog broja terapija povećava rizik od neželjenih interakcija, padova, konfuzije i hospitalizacija. Savremena medicina sve više teži „manje je više” principu.
Vakcine su rizičnije nego bolesti koje sprečavaju
Iako ova zabluda nije potekla iz same nauke, već iz pogrešnih i povučenih studija, njen uticaj bio je snažan. Medicinska zajednica je u međuvremenu više puta dokazala bezbednost vakcina, dok je povratak bolesti poput malih boginja pokazao koliko je poverenje u nauku ključno za javno zdravlje.
Mentalne bolesti su znak slabosti
Pre samo nekoliko decenija, depresija, anksioznost i drugi mentalni poremećaji često su minimizovani ili pogrešno tumačeni. Danas se zna da su u pitanju kompleksna stanja sa biološkom, psihološkom i socijalnom osnovom, koja zahtevaju ozbiljan i dugoročan pristup lečenju.
Izvor: Dnevnik.rs
Kupujte kao nutricionista: 7 trikova štede novac i čuvaju zdravlje
Dodaj komentar