Kad kažeš boem, pomisliš na Tomu, a ni danas, decenijama nakon njegove smrti, nema te kafane u kojoj se nisu “pokidale” glasne žice na makar jednu njegovu pesmu.
To se ruke dižu, zatvaraju se oči, grabe se čaše kad sa žica krene “Dva smo sveta različita” pa ti ruka sama ide ka srcu kad zagudi “Svirajte noćas samo za nju”, a šaka se u pesnicu steže na “ali ti mi dušu uze, ej, prokleta ženo mlada”.
O, kako su noći duge uz stihove tog pesnika i kockara, pevača i kralja kafane, koje je sebično sačuvao za sebe, ali nesebično ostavio u amanet nama, publici.
Žive i danas i Danka i Sanja, Branka i Ljiljana, 31 godinu nakon njegove smrti. Bio je 30. septembar 1991. kada je preminuo legendarni Toma Zdravković.
Kažu da je život proveo u pisanju i pevanju svojih pesama i da je od rane mladosti bio obožavan. Iz siromašne porodice, od milošte zvan Dado, jedno od petoro dece, rođen je u Aleksincu 20. novembra 1938. Otac Dušan bio je mesar, majka Kosana domaćica, a Toma je završio osnovnu školu i kurs za traktoristu. Bio je i član amaterskog pozorišta.
Pevačku karijeru počeo je u Leskovcu. Godine 1958. u kafani “Hisar” upoznao je Silvanu Armenulić i brzo zašao u muzičke krugove kao “neki Toma” koji peva sve – od starogradskih i narodnih pesama, do šansona i kancona.
Silvani je napisao legendarni hit “Šta će mi život bez tebe dragi” i to na blokčiću od računa koji je uzeo od jednog konobara nakon burne noći u kafani. Malo je pevača pevalo njegove pesme, jer on to nije želeo. U jednom intervjuu je rekao da je hteo da sačuva “ono nešto što ima u energiji jedne ličnosti”.
A sa njegovom su mnogi uspeli da se poistovete. Ređali su se Tomini uspešni nastupi širom zemlje, ali i ne tako uspešne ljubavi. Ženio se četiri puta, a iz tih brakova ima dvoje dece, ćerku Žaklinu i sina Aleksandra.
Život boema doneo mu je dugu borbu protiv teške bolesti, od koje je preminuo na današnji dan u Beogradu, u 52. godini. Sahranjen je na Centralnom groblju blizu restorana “Ambasador”, gde je poslednji put pevao Beograđanima.
“Srećni ljudi ne pišu pesme” čuvena je replika iz filma “Toma” Dragana Bjelogrlića iz 2021. rađenog po njegovoj biografiji. I tada je uspeo da, ne samo širom zemlje, nego i širom sveta, napuni dvorane, one bioskopske, iz kojih su se čule ne samo dobro znane melodije, nego i tihi jecaji svih onih koje je “Dado” i u mraku sale, dok ih niko ne gleda, “dirnuo u žicu”.
Izvor: Biografija.org
Silvana je poginula pre tačno 45 godina, film “Toma” izvukao sve potisnute emocije
Dodaj komentar