3 najlepše priče iz Srbije daju nadu da nije sve izgubljeno

Realnost u kojoj živimo nije ni malo svetla. Pandemija koronavirusa zavila je čitavu planetu u crno, a strah od neizvesnosti uvukao nam se svima u kosti.

Ipak, nekad iz najcrnjih vesti može da izbije najsvetliji zračak nade. Ovih dana bilo ih je čak nekoliko.

Cela Srbija je bez treptaja gledala akciju spasavanja devojčice iz požara na Dorćolu, u kojoj su se radnici s obližnjeg gradilišta u trenutku pretvorili u istinske heroje i ponos. Ne samo da su spasili jedan mlad život, već su nadahnuli druge i dali nadu u to da još ima onih koji ne skreću pogled od tuđe nevolje. Ljudi ih zovu u kafane i nude im nagrade, a dobro je nastavilo da se širi.

“Čovek je visio na konopcu ispod stana u plamenu da spase devojku koju nikada ranije nije video. Desilo se danas u Beogradu. Ima još nade za nas”, samo je jedan od komentara koji je dočekao hrabre momke.

Nadu daje i vest da je mala Lana uspela da skupi 2,4 miliona dolara za lek. Prestrašna je stvarnost Srbije u kojoj se preko SMS-a skuplja novac za lečenje bolesne dece, prestrašno je i što ima toliko dece kojoj je potrebna pomoć i što cifre koje se pominju deluju tako nedostižno.

Ipak, pokazali smo da nisu. Humanost je pobedila u ovom slučaju i jedva čekamo da ponovo vidimo osmeh male Lane Jovanović.

Na kraju, osećaj da dobro i dalje pobeđuje i da ljudi nisu otupeli od loših stvari, daje i vest da je beogradski Kafe bar 16 uspeo da skupi milion dinara, što mu omogućava da nastavi da radi u narednih 10 meseci.

U pitanju je kafić koji zapošljava decu kad izađu iz Svratišta, kako ne bi ponovo bila prepuštena sama sebi, a čiji opstanak je bio ugrožen epidemijom koronavirusa.

“Posao im pomaže da se izvuku iz kruga siromaštva u kojem se oni sa svojim porodicama već dugi niz godina nalaze”, rekao je za portal Nova.rs Dušan Jordović, menadžer Kafe bara 16, koji je za samo nedelju dana uspeo da prikupi potreban novac.

Hvala svima koji su dali svoj doprinos i tužne vesti pretvorili u razloge za osmeh. Nadamo se da će ih biti sve više, jer na kraju je ipak to ono što nas kao ljude gura da opstanemo – uprkos svemu.