serija prijatelji
Film Magazin

„Prijatelji“ su glavni krivci sunovrata Zapadne civilizacije, a ismevanje Rosa zloslutna najava propasti

Otkako je u martu 2016. objavljen na sajtu Medijum, esej američkog stripskog scenariste Dejvida Hopkinsa o legendarnoj TV seriji Prijatelji pročitalo je preko 4 miliona ljudi..

Suština njegovog pisanja je da su „Prijatelji“ krivi za „početak sunovrata Zapadne civilizacije“.

I on sam kaže da je ta tvrdnja bila preterana, iako je esej svoju veliku popularnost stekao upravo zbog te izjave.

Na dan kada se obeležava 25 godina od premijernog prikazivanja prve epizode serije Prijatelji, taj tekst je nemoguće ne pomenuti.

„Tako je, napisao sam taj tekst i on je namerno bio bombastičan“, kaže Hopkins za BBC.

„Ali to što se dešavalo u Prijateljima, najavilo je ono što će doći.“

„Ne mogu da se smejem s vama“

Kada govori o onome „što se dešavalo“, Hopkins misli na to kako su se prijatelji u seriji i publika kraj malih ekrana odnosili prema Rosu Geleru – paleontologu koji iza sebe ima više brakova i kojeg je tumačio glumac Dejvid Švimer.

Svaku epizodu serije Prijatelji je u proseku pogledalo 23 miliona ljudi, a emitovala se deset godina.

„Vi to možda vidite kao komediju, ali ja ne mogu da se smejem s vama. Za mene, Prijatelji označavaju masovno širenje antiintelektualizma u Americi. Jednog inteligentnog čoveka ismevali su njegovi idiotski sunarodnici.“

Ovim rečima je Hopkins opisao scene u kojima se „ostalih petoro“ glavnih likova u seriji smejalo Rosovoj inteligenciji.

Hopkins je uveren da je upravo to ismevanje dovelo do „smrti stručnosti“, fenomena koji se povezuje sa usponom Donalda Trampa i njegovom pobedom na američkim predsedničkim izborima, kao i uspehom pokreta Bregzit u Velikoj Britaniji.

Zajednička im je sklonost ka odbacivanju nekih opšteprihvaćenih znanja. Ovo je primetno u Trampovom imenovanju savetnika sa malo ili nimalo radnog iskustva ili dovođenju u pitanje naučnih dokaza o klimatskim promenama.

Kvalifikacije ili dopadljivost

Hopkins tvrdi da je doživeo otkrovenje dok je zaredom gledao epizode Prijatelja 2015. godine, kada je svih deset sezona serije postalo dostupno na Netfliksu.

„Tad mi je sinulo. Ismevanje stručnjaka i veličanje idiotskog ponašanja“, kaže on.

„Ubrzo ćemo mi, Amerikanci, prestati da glasamo za političke kandidate na osnovu njihovih kvalifikacija. Umesto toga, kriterijum će nam biti s kim bismo voleli da popijemo pivo. To je zastrašujuće.“

Mada, da li je pošteno kriviti Prijatelje, seriju koja se završila u maju 2004, više od deset godina pre nego što se Tramp uopšte kandidovao za predsednika?

„Naravno da su i pre toga štrebere redovno zaključavali u školske ormariće. Ali moramo da se setimo koliko su veliki Prijatelji postali“, objašnjava Hopkins.

„Ta serija je bila sveprisutna. Svi su je gledali i neprestano dobijali poruku da je Ros iritantan zbog toga što je intelektualac.“

„Ne verujem da je veliki broj novih roditelja deci dao ime Ros otkako su počeli da se emituju Prijatelji.“

Čini se da je u pravu – bar kada je reč o Velikoj Britaniji gde je serija i dalje popularna. Ime Ros je po učestalosti bilo na 68. mestu 1996. godine, da bi 2016. spalo na 720 mesto, pokazuju podaci Kancelarije za naconalnu statistiku.

Kako su „Prijatelji“ pomogli Trampu da postane predsednik

U junu 2016, Brajan Lauri, medijski kritičar sa CNN-a, istakao je ulogu Prijatelja dok je govorio o sve većoj popularnosti republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Zašto? Kada se serija zvanično završila 6. maja 2004. godine, jedan producent televizijske mreže NBC odlučio je da ustupi udarni večernji termin četvrtkom serijalu Šegrt, rijaliti programu koji je počeo da se prikazuje u januaru te godine – i čiji je domaćin bio Tramp.

U novoj programskoj šemi, taj šou je postao sedmi najgledaniji program na američkoj televiziji te godine. Gledanost je pala naredne sezone.

„Ipak, kraj serije Prijatelji odigrao je posrednu ulogu u tome što su milioni gledalaca Trampa, zbog slike koju je o sebi stvarao i projektovao preko rijaliti programa, videli kao uspešnog i odlučnog vođu“, napisao je Lauri.

„Da je glumačka postava [Prijatelja] bila voljna da nastavi da snima – umesto što su otišli sa honorarima od po milion dolara po epizodi – Trampov šou možda ne bi postao toliki megahit.“

Kada su izvršno direktora NBC-ja Pola Telegdija pre tri godine pitali da li bi Tramp uspeo da postane republikanski kandidat bez Šegrta, rekao je: „Naravno da ne.“

Svako (ni)je „stručnjak“ na Fejsbuku

Hopkins veruje da je 2004. godina bila na neki način prekretnica u širenju negativnog stava prema intelektualcima.

Bila je to godina u kojoj je Fejsbuk počeo s radom, a rijaliti program Američki idol je postao najgledaniji šou u Sjedinjenim Državama osmu godinu zaredom.

Te godine, počele su i intenzivnije pobune protiv okupacije Iraka koju je veliki broj stručnjaka dovodio u pitanje.

„Na dodeli nagrade Gremi te 2004, priznanje za najbolji rok album primila je grupa Grin dej za album Američki idiot (American Idiot)“, primećuje Hopkins.

„Bilo je to ironično, pošto su članovi benda Grin dej uglavnom kritikovali ono što se događa. Godine 2004. smo konačno digli ruke i prigrlili glupost kao vrednost.“

Hopkins kaže da Prijatelji zapravo nikad nisu napustili male ekrane. Čak i pre nego što su dospeli na Netfliks, serija je bila dostupna u raznim formatima, a reprize su emitovane u Americi, kao i širom sveta.

On tvrdi da nije slučajno što još dve serije koje spadaju u najpopularnije serije od 2004. naovamo, Štreberi i Kako sam upoznao vašu majku, na sličan način ismevaju inteligenciju.

„Pogledajte Štrebere: izuzetno inteligentni momci su predstavljeni kao društveno nesposobne jedinke, izvor stalnih šala. A što se tiče serije Kako sam upoznao vašu majku, lik Teda Mozbija je praktično Ros za mlađu publiku“, dodaje Hopkins.

Nedostatak različitosti i anti-LGBT raspoloženje

Prijatelje su tokom godina mnogi kritikovali i zbog drugih stvari, ponajviše zbog manjka etničke različitosti među glumcima serije koja se dešava u Njujorku – gradu u kom belci čine tek 33 odsto stanovništva, kako pokazuje popis iz 2010. godine.

Serija nije preživela test vremena ni kada je reč o prikazivanju pripadnika LGBT zajednice, kao ni zbog ismevanja debljine jednog od glavnih likova (Rosove sestre Monike, ni manje ni više).

Hopkins, međutim, smatra da je ismevanje Rosa nanelo veću štetu zato što nije bilo sasvim direktno.

„Nije bilo gadno. Maltretiranje se nije sprovodilo na očigledan način“, objašnjava on.

„Ipak, Rosa su prijatelji minirali kad god bi pokazao inteligenciju. Stalno sam se pitao zašto se i dalje druži s njima.“

„To počne da zabrinjava kada se osvrnete na seriju i njenu upornu popularnost. Ljudi je gledaju i danas kada je to da li vam je neko simpatičan postalo važnije od toga je li ta osoba dovoljno stručna, pa čak i kad je reč o onima koji se kandiduju za predsednika.“

10 situacija kada je Čendler dokazao da je najjači lik u Prijateljima

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku