Onima koji su stvorili svoj mir, koji ne zavise od režima i koji veruju da ih njihovi krugovi mogu spasiti od mraka.
Događaj o kome pišem, desio se sada već jako davno. U parametrima iz naše vizure gde se istorija ređa na pokretnoj traci. Ali je i te kako aktuelno i bitno za temu. Dakle, Zdravko Čolić, čuveni pevač, „legenda“, rekli bi novinari žuće štampe. Pripadam drugom miljeu, nije to moja estetika. Ali, nekako, nikada mi nije bio nesimpatičan. Čovek koji svoj posao radi dobro, osim one „afere“ s kraja osamdesetih sa kupovinom deviza za njega se ne vezuju nekakve prljavštine. Uzgred, budi rečeno, Ante Marković je zakasnio samo osam meseci da legalizuje ono što je ovom pevaču i tada poslovnom čoveku u pokušaju, stavljeno na teret.
Odmeren, uspeo sam da izguglam samo hvale na njegov odnos prema ljudima. Radi svoje i gleda svoja posla. E sad to – GLEDA SVOJA POSLA. I tako, gledajući svoja posla, primio je u Zagrebu vest da mu je na kuću bačena bomba. Na Dedinju gde se nalaze mnogi štićeni objekti. Strano mi je da licitiram zašto se tačno to dogodilo. A dogodilo se što ne sme da se događa.
Što se zakonitosti tiče, standardi nam nisu nikada bili previsoki a poslednjih četrnaest godina su spušteni ispod svakog nivoa. Zato je važno mislim, reći da to ne sme da se dogodi nikome. Čak ni onima iz kriminalnog miljea. Ali eto, desilo se nekome ko radi svoj legalan i pošten posao uspešno, za koga se ne može reći da se „mingluje“ sa oblicima života iz „sive zone“, nije deo miljea gde ti se nešto tako dogodi, kako u tom ćacijevskom okruženju kažu “jer nije dobro odigrao“.
Razumete me. Nema mikrokosmosa. Ne u smislu da ste tu zaključani, sigurni i nedodirljivi. Moguće je da čak i među ćacijima postoje ljudi koji su čuli za Arhimeda i njegove reči “ne diraj moje krugove“. Te reči su bile upućene rimskom vojniku koji mu je upao u kuću tokom osvajanja Sirakuze. Arhimed je u svom mikrokosmosu bio zadubljen u rešavanje nekog geometrijskog problema. I to su ujedno bile i poslednje Arhimedove reči jer ga je rimski vojnik odmah ubio.
Postoji više verzija zašto je ubijen iako je Rimski general Marcel naredio da Arhimed bude pošteđen i njemu doveden. Jedna kaže da je Rimski vojnik od kutija sa geometrijskim i matemačkim instrumentima pomislio da se radi o bogatom plenu i ubio ga je iz pohepe. Ta ljudska mana koja je svakako strana pripadnicima današnje vladajuće kaste u Srbiji.
Imate posao koji ne zavisi od režima. Našli ste nišu, solidno plaćenu, deci ne fali ništa, skijanje, more, solidan život. Ne mogu vas uceniti, ne saučestvujete u nezakonitim i nemoralnim rabotama. Naprosto niste takvi, svaka čast i ne mogu da vas nateraju. I…gledate svoja posla. To kako neko može opušteno da živi dok se okolo dešava bezbroj nepravdi, gde je većina stanovništva potlačena i živi na ivici egzistencije, donekle mogu da razumem.
I potpuno je prirodno što ste izabrali da se sklonite iz tog blata. Svako normalan želi da zaštiti svoj mir. Ali problem je što ovo blato ima osobinu da raste i preliva se preko zidova čak i tako visokih koje ste oko sebe podigli. Pametni ste da obezbedite sebi poštenu i solidnu egzistenciju i možda vam se čini da vaša bezbednost i blagostanje zavisi isključivo od vaših dobrih odluka. Ali pamet je i shvatiti da je ovaj režim i grabljiv i nepredvidiv. A dobra odluka je da nešto uradi po tom pitanju.
Dobro vam je i zato što ste, što se tradicionalno srpski kaže – proaktivni. Možda je trenutak da budete i društveno proaktivni e da vas ne bi snašlo ono što u ovakvim društvima pre ili kasnije svakoga snađe.
Savest vam je možda mirna jer niste vi uzrok svega toga. Ali sigurnost u kojoj živite, nikada nije bila prividnija. To što gledate svoja posla i dobro vam je u današnjoj Srbiji samo znači da još niste primećeni. Ili im se niste našli na putu. Još. Od bukvalno, da se niste našli na pešačkom prelazu na putu skupom automobilu koji vozi neko sa skupim kokainom u krvotoku do…mogućnosti su beskrajne.
Isto tako, verujem da bi ste voleli da sve ovo prođe. I da ne poseku svo drveće, ne zatruju sav vazduh i svu vodu. Da će baš vašu decu zaobići školski siledžija i neće im navijači uzimati reket, da će odoleti svim iskušenjima kojima su ovde deca izložena a kojima ne bi smela biti, da smo iole normalno društvo.
Uostalom, sva stečevina ništa ne vredi u državi koju sama sebe jede. Kada ste deo efekta u sociologiji poznatog kao „Efekat posmatrača“, propuštate da učinite onaj odlučujući korak da svom potomstvu obezbedite sigurnu egzistenciju. Jer ostavljamo im zemlju potpunog bezakonja.
Možda mislite da će neko drugi rešiti stvar i da će se sve namestiti pre nego što na vas stigne red da budete izloženi bezobzirnoj pohlepi smrtonosnog virusa koji je zarazio Srbiju i nema svest o tome da će domaćin umreti od njegovog isisavanja krvi. Ima ko radi na tome. Ali, da li je dovoljno? Može li bez vas?
Zapitajte se samo jedno – ako vi nećete da jedete krokodila da li je logično da krokodil neće pojesti vas?
Uhapšen osumnjičeni za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića
Dodaj komentar