Zorana Nisića (62) iz Leskovca udario je grom u ataru sela Jašunja, a on se i dalje nalazi na odeljenju intezivne nege u tom gradu. Ipak, specijalista interne medicine doktorka Jelena Stojičić tvrdi da je ovaj vremešni poljoprivrednik medicinsko čudo.
– Ne samo da se takvi slučajevi retko dešavaju već se za mojih deset godina karijere nije desilo da pacijent kojeg udari grom preživi – tvrdi specijalista interne medicine doktorka Jelena Stojičić koja vodi brigu u jedinici intezivne nege konorarne službe Opšte bolnice Leskovac o šezdesetdvogodišnjem Nisiću.
Zorana je prekjuče (29. avgust) udario grom u ataru sela Jašunja dok se vraćao iz njive.
– Udar groma je prolaz jednosmerne struje ogromne energije. Interesantno je da nema ni vidljivih opekotina već samo povrede u predelu nosne kosti. On je bukvalno medicinsko čudo – tvrdi doktorka Stojičić. Čovek se i dalje nalazi na odeljenju intezivne nege, ali je od danas u svesnom i komunikativnom stanju.
– Pratimo sve vitalne parametre kod pacijenta. Nije imao poremećaj ritma zbog udara. Tenzija je uredna. Bio je u stanju jedne mentalne konfuzije. Konsultovali smo neurologa i on je od jutros dobro – dodaje doktorka.
U selu Jašunja, odakle je Zoran, njega su već prozvali “čovek grom”, jer je jedan od retkih ljudi u Srbiji koji se može pohvaliti da je preživeo direktan udar ove nebeske sile i to bez bilo kakvih posledica.
Procenjuje se da u Srbiji godišnje od udara groma pogine između 10 i 20 ljudi.
Još pre deset godina šezdesetdvogodišnji ribolovac Nebojša Vlaisavljević iz Doljevca uspeo je da preživi udar groma. Nebojša je pecao na Moravi u okolini Doljevca kad umalo nije nastradao i sve zbog grafitnog štapa za pecanje kojim je zakačio dalekovod.
– Bio sam u selu Rusna nedaleko od mesta gde su u sredu poginuli Saša i Marjan Živković i to takođe od udara groma. Naišao je crni oblak. Počelo je da seva i grmi, ali sam ipak odlučio da još malo pecam. Imao sam utisak da grom udara sve bliže meni – pričao je tada za medije.
Između svetlosnog bleska i grmljavine bio je sve kraći vremenski razmak. Skoro da su se dešavali istovremeno. Onda je usledio tako jak udar da mu se zaledila krv u venama.
– Na trenutak sam ostao i bez svesti ili mi se to učinilo od straha. Video sam munju koja je udarila blizu mene. Čuo sam električno pražnjenje i puckanje kamenčića oko sebe. Odmah sam uzeo torbu da bih isključio telefon i pobegao odatle. Telefon je već pregoreo i svi ostali elektronski uređaji koji su bili blizu mene. Od tada, prirodu mnogo više poštujem, a sebe štitim – rekao je Vlaisavljević dodajući da su mu život sačuvale samo gumene papuče.
Prethodno su na istom mestu inače poginuli njegovi prijatelji ribolovci.
To je još jedan dokaz da se mora poštovati ono što piše na svakom štapu za pecanje – u slučaju grmljavine štap udaljiti deset metara od sebe!
Izvor: Kurir
Dok je na otvorenom vršio malu nuždu nemačkog političara ubio grom
Dodaj komentar