Da je zlatno doba okovalo sve bivše republike nekadašnje Jugoslavije više je nego jasno. Mladi ostaju u svojim matičnim državama, puni nade i entuzijazma zbog blistave perspektive koja im se nudi. U inostranstvo odlaze isključivo turistički, da upoznaju svet i drugačije kulture, a migranti iz osiromašene Norveške, Holandije ili Nemačke hrle trbuhom za kruhom u Srbiju, Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju i Crnu Goru.
Tu i tamo nađe se pojedinac željan avanture, te odluči da ostane u tim nekim zemljama takozvanog ’trećeg sveta’, ali ubrzo shvati da mu nedostaje životni standard i kultura življenja koja evo već tri pune decenije vlada na ovim našim prostorima.
Mladi se školuju, mahom besplatno ili po vrlo povoljnim cenama, obezbeđene su im prakse i zaposlenja po domaćim gigantskim kompanijama koje subvencionišu mlade talente, a država forsira i finansira poslovni uspeh mladih privrednika i poljoprivrednika koji hrane naše zemlje svojim zdravim proizvodima.
Morali smo se rastati i ukinuti Jugoslaviju, a krvavi rat doneo nam je svima suvo blagostanje. Kuće su pune dece, mladi stvaraju velike porodice jer imaju široke mogućnosti da o njima brinu. Svoje zadovoljne roditelje minimum dva puta godišnje šalju na zaslužene odmore, plaćaju im karte za egzotične destinacije, kao i za obilazak drugih evropskih prestonica.
Suze pri rastanku zaista su retka pojava u ovim našim duhovno i materijalno obogaćenim društvima. Pojedinci koji to ne vide, neprijatelji su ovih naših snažnih i suverenih država. Treba im oduzeti pasoše, zabraniti svaku slobodnu reč, ali i misao, a na kraju ih treba proterati u siromašne zemlje Zapada.
Takav je i primer ove mlade devojke, koja nije u stanju da vidi kako njena Hrvatska beleži fantastične i najbolje rezultate u modernoj istoriji. Njen predsednik i premijer bave se najvažnijim temama, od vitalnog značaja za jednu državu, kao što je primera radi ko će pobediti na aktuelnoj pesmi Evrovizije.
Suze o kojima ona priča, suzama njene majke, braće, sestre, ljubavnika i prijatelja su njena privatna stvar, jer ponavljam, ona nije u stanju da prepozna svo blještavilo zlata koje je obasipa sa svih strana.
Njena majka poslala je četvoro dece ’tamo daleko’, jer je očigledno i ona bila nesposobna da svoju decu uhlebi u partijske kadrove, već ih je naivno školovala i pripremala za život po nekom suludom obrascu da je škola bitna, da će joj ona doneti stabilnost i da će na osnovu svog znanja moći da živi život dostojan čoveka.
U Srbiji je situacija takođe vrlo dobra. Ma fantastična, u najmanju ruku. Naša mladost takođe ostaje ovde, a oberučke primamo mlade Nemce da nam motaju kablove, peru govna i upišane gaće našim onemoćalim matorcima i čiste naše ionako pedantne ulice bez trunke smeća.
Ne znam šta je sa ovom omladinom, nikada nije zadovoljna i veruje da je trava zelenija preko. Pa gde misle da će naći bolje uređeno društvo, koje će voditi računa o njima i dati im uslove koje svet još video nije?
Video klip koji se nalazi u ovom tekstu najbolje opisuje šta nam se to dešava i šta ostaje kao opcija mladima koji shvataju da im je ovaj život dar koji neće proćerdati tamo neki Milanovići, Vučići, Plenkovići, Zaevi i ostali Vesići.
Valjalo bi mi citirati mladu damu pre nego što joj od srca poželim srećan put!
JEBO VAM PAS MATER!
Dodaj komentar