Nema tog ljubitelja Balaševićevih pesama koji nije upućen u veliku ljubav između Đorđa i Olivere. Panonski mornar i njegova životna pratilja oduvek su važili za par čija se ljubav mogla opisati jedino njegovim romantičnim stihovima kojima se iznova udvarao svojoj supruzi i životnoj ljubavi.
Njena životna priča manje je poznata, jer nikada nisu bili deo estradnih krugova i pored enormne popularnosti.
Olivera Balašević rođena je 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu, za koji je kasnije govorila kako je to jedini grad u kojem ona nije „provincijalka“.
Promenila je mnogo profesija u životu. Bila je gimnastičarka, profesorka, glumica, producent i pisac, ali je u celom regionu poznaju kao vlasnicu najlepše titule – panonsku princezu, suprugu Đorđa Balaševića.
Svoj put večito aktivne devojčice, stalno u pokretu, i sad posle toliko decenija, Olja je započela na gimnastičkim treninzima kojima je ostala posvećena punih 11 godina. Ostvarila je brojne uspehe, takmičeći se u četiri discipline, a sigurno je najveći osvajanje olimpijske norme za Igre u Moskvi 1980. godine.
Danas ume da kaže „ja nisam bivša gimnastičarka, ja sam bivša reprezentativka u gimnastici, a gimnastičarka sam i dan-danas”.
View this post on Instagram
Kako je kasnije pisala u svojoj knjizi, imala je ona i draže norme.
– Nema te norme na koju sam se namerila, a da nisam uspela da je ostvarim. Ako od života ne napraviš olimpijadu, kao da u njemu nisi ni učestvovao: pobediti u skakanju s mosta u kategoriji takmičarki do šest godina; trijumfovati u unošenju tri tone uglja u konkurenciji parova sa mamom; izvesti zvezdu na gredi upecanoj u Begeju; prva skočiti ‘cukaharu’; diplomirati sa najboljim prolaznim vremenom u disciplini majke dva deteta; ne propustiti visinu ni jednog roditeljskog; sa obe unuke ubedljivo, bez potrebe za foto-finišem, pobediti u trci dečijih kolica kroz Zmaj-Jovinu ulicu u Novom Sadu.
I sve to samo da bih svim tim neosvojenim i sa po kojom osvojenom medaljom pretopljenom u zlato, pokušala da restauriram i popravim polupani porcelanski tanjir oslikan neoprostivo tegobnim životom moje mame.
Brže, više, jače.
Bolje, jednom rečju.
Uvek najbolje što možeš – napisala je u svojoj knjizi “Planeta Dvorište”.
Susret sa Đorđem Balaševićem promenio je njene planove, pa tako u Moskvu nije otišla. Kako je već mnogo puta citirano, Đole je prevagnuo kao „peta disciplina“.
Jednom prilikom je govorila da je to bilo ostvarenje njenog sna.
– Kao gimnazijalka sanjala sam sebe u kući punoj čipke, kako pečem kolače, a jedan dasa tu negde u mojoj blizini piše pesme. Eto, taj san mi se ostvario – pričala je tada uz osmeh i setila se kako je kao dete uz ručak stalno pevala, a majka Pelka joj govorila: „Sine, nemoj da pevaš za ručkom jer će muž da ti bude nem.“
To narodno verovanje se, očito, nije ostvarilo.
Olivera je verovala da su njih dvoje bili povezani i mnogo pre te 1979. godine kada su se sreli. Imali su mladež na istom mestu, njegova sestra bila je starija od njega isto koliko i njen brat od nje. Mnogo toga neobičnog se poklapalo.
Tako se Olja odlučila za karijeru supruge i majke, ali nije odolela Đoletovoj želji da baš ona igra Jucu u filmu „Pop Ćira i pop Spira“. Osvojio ju je jednom rečenicom: „Mnogo ćeš mi pomoći“.
Kasnije se pojavila i u filmovima „Ulični pevači“ (1981. godine), „Specijalna redakcija“ (iz 1989. godine) kao i u filmu „Kao rani mraz“, koji je režirala zajedno sa suprugom 2010. godine, piše magazin Lepa i Srećna.
Gimnastičarka koja je diplomirala DIF u rekordnom roku, sportistkinja koja je uspela da izbori brojne medalje, mama troje dece koji su završili fakultete i izrodili decu, napisala je knjigu „Planeta dvorište“ koja osvaja sva srca i ovih dana čeka drugo izdanje.
I dalje, mnogi je najlepše vide u slikama iz Đoletovih pesama i ispovesti, kako skače salto sa pontona u Dunav dok joj Panonski mornar čuva češljiće na plaži i gleda u daljinu.
Najlepši izraz njihove ljubavi sažet je u nežnoj rečenici „eto, i danas sam uspeo da te nasmejem“, a baš ta rečenica je pomogla ovom bračnom paru da prebole sve životne teškoće.
Dodaj komentar