Ove životinje izoluju zaraženog člana zajednice i pre nego što je vlast naredila distanciranje

Ljudi širom planete poslednjih nedelja sede u svojim kućama i izbegavaju međusobne kontakte, kako bi sprečili širenje koronavirusa.

Većini ljudske populacije ove mere nisu lako pale, ali ideja socijalnog distanciranja u životinjskom svetu je potpuno uobičajena i neiznuđena.

A evo i koje vrste izoluju člana svoje zajednice kada je zaražen:

Pčele

„Nije lako uočiti zaraženog člana grupe“, objašnjava Džozef Kiseker, vodeći naučnik pri The Nature Conservancy za National Geographic. Međutim, pomoću posebnih čula životnje mogu da otkriju određene bolesti – ponekada i pre nego što se pojave vidljivi simptomi, i tada menjaju svoje ponašanje kako i same ne bi obolele.

Na primer, pčele i šimpanze, mogu da budu čak i bezobzirne kada je u pitanju izolovanje bolesnih.

Bakterijske bolesti koje pogađaju kolonije medonosnih pčela, poput američkog gnoja, posebno su razarajuće i iznutra „ubijaju“ larve, objašnjava Alison Mekafi, saradnica na odeljenju za entomologiju i biljnu patologiju Državnog univerziteta Severne Karoline.

Zaražene larve ispuštaju određene hemikalije, poput oleinske kiseline i b-okimena, pčelinjeg feromona, koje starije pčele mogu da namirišu, pokazalo je istraživanje naučnice Mekafi. Kada ih identifikuju, pčele te bolesne članove fizički izbacuju iz košnice, kaže ona.

Pošto ovo evolucijsko prilagožavanje štiti zdravlje kolonije, pčelari i istraživači već decenijama selektivno uzgajaju pčele koje se ovako ponašaju. Zovu ih „higijenske“ pčele.

Šimpanze

Tokom 1966. godine, dok je proučavala šimpanze u Nacionalnom parku Gombe Strim, u Tanzaniji, čuvena Džejn Gudol primetila je šimpanzu po imenu MekGregor koja se zarazila poliom, koji izaziva veoma zarazan virus.

Članovi njegove grupe su ga napali i izbacili iz grupe.

„Puna dva minuta [MekGregor] je sedeo nepomično, zureći u njih“, Gudol primećuje u svojoj knjizi iz 1971. godine.

Gudol je zabeležila i slučajeve, tokom svog istraživanja, da su izlečeni pojedinci bili primljeni nazad u grupu.

Kao i ljudi, i šimpanze su vizuelna stvorenja, a neka istraživanja sugerišu da početna stigma prema šimpanzama zaraženim poliom može biti vođena strahom i gađenjem od njihovog izgleda.

Upravo na osnovu izgleda oni procenjuju zdravlje druge šimpanze, odnosno izbegavaju bolest koja izaziva deformaciju.

Punoglavci američke žabe

Nisu sve životinje tako surove prema svojim bolesnim prijateljima iz grupe.

Pre nego što je Kisiker počeo da proučava punoglavce američke žabe, krajem 90-ih, pretpostavljalo se da je kontakti između zdravih i zaraženih životinja slučajni. Naučnici su bili uvereni da svaki pojedinac iz grupe može da se zarazi.

„Ali ispalo je da su životinje pametnije nego što smo mislili“, kaže Kisiker.

U svojim eksperimentima, Kisiker je otkrio da punoglavci žabe mogu, ne samo da otkriju smrtonosnu infekciju, nego i da se organizuju kako bi izbegavali one koji su bolesni. Kao i medonosne pčele, punoglavci se oslanjaju na „miris“ hemikalija koje zaražena jedinka ispušta, kako bi otkrili zarazu.

Karipski jastozi

I karipski jastozi izbegavaju zaraženog člana svoje grupe i pre nego što on pokaže simptome.

Obično je potrebno oko osam nedelja da jastozi zaraženi smrtonosnim virusom Panulirus argus postanu zarazni.

Jastozi počnu da izbegavaju obolele već četiri nedelje nakon infekcije jer jastozi već tada mogu da osete određenu hemijsku supstancu koju ispuštaju bolesne jedinke.

Odabir partnera

Kada je u pitanju parenje, mnoge vrste su izbirljive u pogledu odabira zdravog para.

Na primer, ženke kućnih miševa mogu da utvrde da li su potencijalni partneri zaraženi bolešću putem dobrog njuha – takoreći, mogu da nanjuše partnera lošeg zdravlja. Ako ženka namiriše parazitsku infekciju u mokraći mužjaka, verovatno će se pridružiti drugim, zdravijim prijateljima, tvrde istraživači sa Univerziteta Zapadni Ontario.

Mužjaci gupiji suočeni su sa sličnim nadzorom potencijalnih partnerki. Kombinacija vizuelnih tragova infekcije, poput stegnutih peraja i bledosti, i određenih hemijskih supstanci koje se oslobađaju iz zaraženih krljušti, odbijaju mužjake od ženku.

Na kraju, važno je napomenuti da, za razliku od nas, životinje imaju instinkt, ali nemaju svest o tome da „ako ostanu kod kuće, mogu da uspore brzinu širenja virusa“, objašnjava Kisiker. „Ljudi mogu da shvate da treba da ostanu kod kuće“, to je velika razlika.