Živim od 30.000 dinara, stalno sam u dugovima i odrekao sam se svega u životu

Dok političari pompezno najavljuju povećanje plate, bolji životni standard, većina ljudi u Srbiji i dalje jedva krpi kraj sa krajem.

Prema statistikama, gotovo 300.000 zaposlenih u Srbiji mesečno zaradi platu u visini od 30.000 dinara. Prosečna plata od 54.000 dinara za mnoge je nedosanjan san. Prema računicama sindikata, čak milion radnika u Srbiji mesečno prihoduje oko 350 evra ili manje, piše Blic.

Nebojša Vranić (36), kondukter iz Užica, pita se kako preživljavaju tročlane ili četvoročlane porodice od jedne plate u iznosu od 30.000 dinara, kad on sam sa toliko novca ne može da sastavi kraj sa krajem.

Nekada, kaže, dok je radio na bolje plaćenom radnom mestu u javnom sektoru sa koga je otpušten, mogao je da priušti sebi letovanje, izlaske, da zanovi obuću i odeću, neretke odlaske u Beograd da gleda Crvenu zvezdu za koju navija.

– Ništa od toga već duže vreme. More sam zadnji put video pre sedam godina, čak i odmor u najjeftinijem crnogorskom letovalištu za mene je neostvariv. Odavno nisam bio na Zvezdinom stadionu, dve godine već ne izlazim. Nemam ni bicikl, kamoli automobil. Ne samo to, nego više i ne idem sa društvom na kafu, pa i ako nego pozove na piće na njegov račun ja to izbegavam jer nemam odakle da ‘vratim turu’. Odrekao sam se grickalica i svih sitnih zadovoljstava, osim cigareta, ali ću zbog besparice morati da prestanem i da pušim – priča Nebojša Vranić.

Kamo lepe sreće, kaže, da može da zaradi prosečnu platu, ali ona je za njega samo misaonca imenica.

Platu koju zarađuje kao kontrolor u javnom saobraćaju u Užicu dovoljna mu je tek za najosnovnije, s tim što 20. u mesecu, kada mu na račun legne 30.000 dinara redovno dočeka u minusu.

– U danu kada je plata moj „raspored“ se zna. Prvo odem i poplaćam račune, a zatim vratim dugove. Kad to namirim već sam na nuli, odnosno od plate mi ne ostane ništa. Još sutradan počinjem da pozajmljujem novac. Imam jednog dobrog druga kod koga se maltene svakodnevno zadužim za po hiljadu – dve dinara. Kada primim platu ja mu taj novac vratim. I tako iz meseca u mesec. Ako nekada i koji dinar ostane odvojim ga u stranu da bih mogao da uštedim za gadredrobu i patike – kaže on.