Živim u malom mestu u Srbiji i žao mi je vas što dane provodite zatvoreni u stanovima

U Srbiji je već više od mesec dana na snazi vanredno stanje. Život se promenio iz korena, a čini se da su oni koji imaju kuću i dvorište ipak mnogo bolje prošli od ljudi koji žive u zgradama.

Lakše dišem

Vanredno stanje uveliko traje i ništa drugo nam ne preostaje osim da se posvetimo sebi – a to je naročito teško ako živiš u stanu i osuđen si na to da svet gledaš kroz prozor ili s terase.

Volim Beograd od prvog dana kada sam kročio na njegov beton, sa svim manama koje ima. Međutim, odavno nisam bio ponosniji na to što dolazim iz malog mesta.

Za razliku od tebe koji ovo čitaš iz stana ili sa terase, moj život u manjem mestu je trenutno daleko lakši usled pandemije koronavirusa i imam nekoliko čvrstih dokaza, piše Blic.

Odmah ću vam reći da mnogo lakše dišem i fizički i psihički.

Imaš svoje dvorište

Najveći broj ljudi u manjem mestu od 30-ak hiljada stanovnika u kom živi ima svoje kuće. Čak u i toku policijskog časa mnogi i dalje sede u dvorištu ili rade neke kućne poslove.

Komšiluk je mnogo manje nervozan nego što je to slučaj u zgradi, a roditelji mogu da se posvete sebi jer deca čitav dan provode igrajući se u dvorištu.

Ja naložim vatru, raspalim roštilj i otvorim pivo – i već sam zaboravio na koronu. Dok četvoročlana porodica u 50 kvadrata u Beogradu, Novom Sadu ili bilo kom većem gradu o tome, nažalost, može samo da sanja.

Uvek možeš da odeš u selo ili obližnju šumu

Imam drugara koji već 15 dana živi u šumi. U grad dođe jednom sedmično kako bi kupio namirnice. U toj kolibi provodi vreme isključivo leti, a sada ju je maksimalno iskoristio.

Potpuno je izolovan od ostatka sveta, a opet blizu svoje kuće, nekih 15 minuta kolima. Dakle, šetnja i aktivnosti nisu uskraćene onima koji imaju kakve-takve uslove.

Mnogo je manji pritisak sredine

Uskoro će mesec dana kako nisam u Beogradu i ovde sam gotovo izgubio osećaj da traje epidemija.

Televiziju ne gledam, a policija je najaktivnija u centru grada, što znači da ostatak grada nema pritisak da ih neko nadgleda i sve što treba jeste da se pridržavaju saveta koje nam svakodnevno serviraju.

Ljudi s ljubimcima nemaju nikakvih problema

Da se razumemo, to ne znači da su ulice pune šetača s psima i da je sve kao i ranije. Ali pošto mnogi imaju dvorišta – stvar je daleko lakša.

Svi znamo koliko policijski čas i zabrana kretanja prave problema ljudima s psima, ali ovde takav problem skoro da ne postoji.

Svuda možeš da ideš pešice

Od uvođenja zabrane gradskog prevoza u većim gradovima nestale su i gužve, a oni građani koji nemaju svoje automobile osuđeni su na taksi, bicikl ili pešačenje.

Daleko od toga da ne vidimo dobre strane ove zabrane, ali retko ko je spreman da od Žarkova ode pešaka u Zemun kako bi se video sa familijom ili prijateljima pre policijskog časa. U malom mestu ste sve odradili za dva sata.

Manje ljudi – manje gužve

Bez obzira na vanredno stanje, gužve su i sada – naročito pred vikend i početak policijskog časa.

Za razliku od Beograda, gde ljudi satima čekaju kako bi kupili namirnice, u manjem mestu je stvar potpuno drugačija i gužva samo izgleda tako, sve možete da završite u mnogo kraćem roku.