Proslavljeni glumac Srđan Žika Todorović otvoreno je ispričao potresnu životnu priču i prihvatanje dva velika gubitka u porodici. Njemu je samo tri godine nakon smrti oca preminuo i sin, a sve to je na njega ostavilo posledice od kojih se i dalje teško oporavlja.
On je novinarima Nova.rs rekao da mu je otac, čuveni Bora Todorović, mnogo značio u životu i karijeri, da mu je bio najbolji prijatelj, kao i da bez njega nikada ne bi postao glumac.
– Uvek mi je potreban. Za svaku težu ulogu prvo sam pročitao tekst, pa davao njemu, i onda mi je davao savete. To je bilo prvih 20 godina, a kada sam stasao u glumca, onda je bilo manje toga. Svaki scenario koji sam odigrao on je prethodno pročitao. Da nije bilo njega, nikada ne bih postao glumac. Dok sam bio u vojsci u Mostaru, on je stalno svraćao da me poseti.
Kad sam posle šest meseci završio obuku, došao je kod mene i doneo mi tekst koji je igrao Dragan Nikolić u podrumu „Ateljea“ i rekao da naučim najbolje koliko mogu, da se ne stidim drkanja i sperme. Njima je bilo fascinantno kako sam to odigrao, ipak je bila reč o mastrubaciji – priča Žika.
Majka mu je srčani bolesnik i spada u rizičnu grupu, pa zbog koronavirusa ne sme da iskazuje svoje emocije prema njoj grljenjem i ljubljenjem.
– Majka ima 79 godina, a nedavno je doživela infarkt. Idem kod nje s maskom. Ona mi prilazi, a ja kažem: „Beži od mene, da li si normalna“. Ona ima ugrađen stent na srcu i od tog infarkta spada u rizičnu grupu srčanih bolesnika. Dokle god vlada korona, ja moram da pazim kad odlazim kod nje. Nema ljubljenja i grljenja. Mislim da je prezdravila, ali ona ima epilepsiju od pre 100 godina.
Pije lekove, ali najblaži je oblik. I kad je doživela infarkt, nije pala na ulici već je osećala da ne može da diše i da je nešto guši. Kad smo otišli u Urgentni centar, odmah su je operisali i ugradili stent – objašnjava Todorović.
Gubitak deteta neobjašnjiva je bol, a Žika i njegova supruga traže način da nastave dalje.
– Otkako nam se desilo ono sa Dekijem, izgubio sam apetit zbog depresije. I ja, i moja Ana. Smršao sam jer ne mogu da jedem. Razmišljali smo oboje o drugom detetu, i ne znamo. Nikad se gore u životu nisam osećao. Ja osećam to kao neku rupu u duši koja je nenadoknadiva. Svi mi govore: ‘Moraš da nastaviš dalje, moraš da napraviš drugo dete…’ A onda mi razmišljamo, pa je krenula ta korona i sve ostalo. Ne zna čovek šta da radi kad mu se tako nešto desi.
Ja ne znam nikoga kome se tako nešto desilo. Baš u trenutku kada je on počinjao sa mnom da priča, kada smo pravili odnos oca i sina, počeli da razgovaramo, sve sa njegovim zapitkivanjima ‘a zašto tata ovo, a zašto ono’ – tad se to desilo. Opet pomislim, ima i gorih varijanti – da je stariji, sve bi bilo teže i teže. Ili barem ono – zaspao je i nije se probudio, barem se nije mučio… – rekao je između ostalog Srđan Žika Todorović.
Dodaj komentar