Da li ste znali da je bebin sistem organa za varenje pripremljen za majčino mleko koje bez dileme predstavlja najbolju hranu za bebu! Međutim, kada mama iz određenih razloga ne može da doji, vrlo brzo dolazi do nedoumica čime da adekvatno zameni svoje mleko. S jedne strane čuje savete da bebi do navršenih godinu dana nikako ne bi trebalo da daje kravlje mleko, dok su s druge strane vrlo glasni oni koji joj kažu: „Kako smo mi vas podizali na razblaženom kravljem mleku, pa vam ništa ne fali!“.

bebac

Pedijatri se slažu da do prvog rođendana bebi ne bi trebalo u ishranu uvoditi kravlje mleko, a kao najvažnije razloge navode sledeće:

Beba nije telence

Pre svega, kravlje mleko sadrži daleko više mlečnih proteina od majčinog mleka koji jesu veoma važni za rast i razvoj deteta, ali za bebu koja prestaje da sisa mogu izazvati pravi „proteinski udar“ i dovesti do optrećenja njenih bubrega. Uz to, proteini u kravljem mleku su preveliki i imaju veliki alergijski potencijal. Šansa da beba razvije alergijsku reakciju na kravlje mleko je oko 15 odsto, čak iako u porodici nema zabeleženih slučajeva alergije na hranu. Ukoliko neko od srodnika ima alergije na hranu onda je šansa da je i beba razvije preko dva puta veća!

Povećava rizik od gojaznosti

Veća količina proteina u kravljem mleku dovodi do prevelikog napretka u težini beba u prve dve godine života, čime se povećava šansa da bebe kojima se rano uvede kravlje mleko budu gojazna deca, kasnije i kao odrasle osobe.

Nema gvožđa u kravljem mleku

U kravljem mleku gotovo da nema gvožđa. Njime ne obiluje ni majčino mleko, ali mamino mleko odlično pomaže da se gvožđe iz hrane efikasno resorbuje u krv i stavi na raspolaganje koštanoj srži da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca. Kravlje mleko sadrži visoke koncentracije soli (sulfate, fosfate…) koji ometaju „preuzimanje“ gvožđa iz hrane. Sadrži i previše natrijuma koji opterećuje bebine nezrele bubrege. Dakle, osim što oskudeva u gvožđu, kravlje mleko onemogućava i njegovu resorpciju iz hrane pa time značajno povećava rizik od anemije!

mleko

Nema dovoljno esencijalnih masnih kiselina

Kravlje mleko ima premalo esencijalnih masnih kiselina koje su neophodne za pravilan razvoj mozga i čula vida, srca i krvnih sudova! Takođe, manjka i u sadržaju cinka, selena, joda, vitamina A, D, E i C.

Nema probiotske kulture

Za dobro varenje, ali i za snažan imunitet vrlo su važne bifidobakterije, čiju kolonizaciju u crevima bebe obezbeđuje majčino mleko. Njih nema u kravljem mleku. Probiotskih kultura ima u jogurtu i ostalim mlečnim proizvodima, ali su oni za nekoliko meseci staru odojčad još uvek neprihvatljivi (uvode se tek nakon devetog meseca).

beba-i-mama

Zbog svega navedenog, preporuka je da se bebama do navršene prve godine života ne uvodi u ishranu kravlje mleko, i da se ono, samo ukoliko majka ne može da doji, zameni ili dopuni sa adaptiranim mlečnim formulama. Za pravljenje kašica, takođe, do prve godine bi trebalo koristiti majčino mleko ili adaptirano, ako ga beba već pije!

Napravite detetu zdrave slatkiše

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here