Ponovo je zbog svojih tvrdnji rečenih u emisiji Fokus pulmolog dr Branimir Nestorović kod dela javnosti izazvao zgražavanje, pa je brže bolje nazvan klovnom kome je hitno potrebno psihijatrijsko lečenje u Lazi Lazarević.
Šta je on to rekao? Između ostalog i ovo:
„Moj deda je gladovao, prelazeći kroz Albaniju i to je uticalo da ja danas budem otporan na neke bolesti. Komunističke zemlje su gladovale i zbog toga imamo mnogo manju smrtnost na istoku u odnosu na zapad… Treba se hraniti voćem i povrćem i povremeno gladovati. To je ona priča o autofagiji gde organizam pri gladovanju razgrađuje sve loše materije i stvara nove“, rekao je dr dodajući da treba razmišljati pozitivno i zamišljati dobre stvari.
Neki su se u komentarima oslili da ga nazovu pijancem i lažovom, upotrebljavajući mahom zamenicu „ovaj“ kao da su sa njim, što bi stari ljudi rekli, ovce čuvali, a za života jedva dve stručne knjige pročitali.
Koliko ne razumemo ovaj deo sa genima i posebno gladovanjem pokazuje višedecenijska potreba ljudi da u bilo kojim okolnostima koje podrazumevaju zatvaranje prodavnica na dva ili tri dana hrlimo ko unezvereni, punimo korpe, trpamo namirnice da se jede, da se prežderava, da se ima „zlu ne trebalo“, pa nek se i baci, samo da stomak ne krči.
Tako je za novogodišnje, božićne, uskršenje praznike, tako je i sada i tako će biti zauvek. Naš narod se plaši gladi, brojni su razlozi. Neki tužni, neki apsolutno neshvatljivi.
Sve je u redu, u glavi, na psihičkom nivou, kad je frižider pun, kad je podrum pun, kad se svinja suši na tavanu, kad je stomak pun, prepun.
Verujem da su ljudi, kojima je priča dr Nestorovića o gladovanju i genima i otpornosti smešna, upravo oni koji su juče, jer Prvi maj je, negde u dvorištu obrnuli malo prase, pa mu čupkali reš uši, zalivajući trbusine osmim pivom iz gajbe, podrigujući masnih brada, srećni što nisu gladni.
To su oni koji bi tako nažderani i pijani, da nije bilo policijskog časa, zapalili sto posto parče Fruške Gore, jer njima nije važno uživanje u prirodi, nego prejedanje u prirodi.
Ako stavimo sa strane važnost autofagije za zdravlje, koja u bukvalnom prevodu znači „proždirati samog sebe“ (sve ono što je loše, toksično), povremeno gladovanje je u neku ruku i saosećanje sa svima onima koji nemaju ni koru hleba, i umiru ko kosturi širom sveta.
Aufofagija možda znači jesti samog sebe u bukvalnom smislu, ali u prenesenom značenju jesti samog sebe mnogo mi više paše za one ljude koji „jedu sebe“ od obesti, od prežderavanja, od gomilanja, ne samo hrane, već svega materijalnog, opipljivog, koji se izgube u trci za posedovanjem i sagore u svojoj neumerenosti.
Sebe jedu svi oni koje hvata panika sa zaključavanjem prodavnica na dva dana, koji ne mogu da zamisle da jedu bareni pirinač ili sardinu ta dva dana, koji se plaše gladi i zvuka krčanja creva, koji su mirni samo kad imaju zalihe, ali ne duševne i umne, koji su zaboravili da je najvažnije dušu svoju nahraniti, a ne stomačinu.
Čitam da je pevač Đani izjavio kako u karantinu manje troši. „Potrošim svega oko 100 evra dnevno“.
Malo ću raširiti temu: ljudi su navučeni na trošenje, sve je koncipirano tako da čovek sreću „traži“ u posedovanju, u kupovini, lagerovanju, u imanju veće kuće, boljih kola, boljeg autfita, markirane garderobe, u posetama Tržnim centrima, bauljanju po njima, pod neonkama, prevrćući robu, tražeći prividnu sreću, ispijanju kafa dok dete skače po igraonici, konzumiranju brze hrane, s nogu, ili hranjenju isključivo po restoranima.
I onda nije ni čudo što mu saveti dr Nestorovića o povremenom gladovanju dođu smešni.
Čovek današnjice bi više voleo da čuje „krenite odmah svi u nabavke, nećemo imati namirnica u prodavnicama nedelju dana“
Tako je lako shvatiti da je „izlaz“, posebno danas, u umerenosti, u balansu, u doziranju, u pola jabuke, u šaci pirinča, u deljenju, u izbegavanju kozumerizma, u nalaženju mira i zadovoljstva u svemu onome što „nemamo“ a mislimo očajnički da nam treba.
U ishrani bogatoj dobrim rečima, dobrim delima, zdravom razumu oslobođenom mase sadržaja kojima smo bombardovani, u ljubavi, u empatiji, razumevanju, sklanjanju od svega što nudi instant sreću, jer tu je nećemo naći.
Mislite li, još dalje od početne teme idem, da je zadovoljniji čovek koji će za par dana pohrliti u Tržni centar da kupi sve što mu je za ovih mesec dana prifalilo, koji će poručiti čizburger, veliki pomfrit i još veću kolu, baciti u kantu što ne proždere, kretati se sa maskom i rukavicama po zatvorenom ogromnom prostoru, tražeći neku majicu ili pantalone iz nove kolekcije, biti „srećan“ sa kesama u rukama tri sata kasnije…
Ili čovek koji ni ne zna kad se otvaraju tržni centri, koji je dan počeo čašom tople vode sa malo limuna i parčetom suvog hleba, kome pantalone i majica služe da ne bude go, koji će „bauljati“ u prirodi, trčeći ili šetajući, gledajući umesto artikala i sniženja, drvo, koji će uveče otići u krevet na vreme umesto da gleda satima u telefon, a pre toga će se zahvaliti za ono što je imao da pojede koliko god da je to, za mogućnost da podeli, za ljubav, za punoću duše.
Bravo..samo sto retki ljudi shvataju ovo i zive na taj nacin. Potreban je rad na sebi, svest o tome sta je zaista vazno i shvatanje da nas konzumerizam ne cini srecnim i nikada nece popuniti praznine koje osecamo, jer smo nezadovoljni onim sto imamo i nismo zahvalni na istom.
Nije baš, na žalost, veliki broj ljudi koji može da razume o čemu ovaj veliki doktor priča. Potrebno je za to i mnogo obrazovanja i otvoren um i dobronamernosti…
Sjajno!!!
Nije problem sa gladovanjem i autofazima, problem je sto on prica da je nesto sto je njegov deda radio imalo posledica na njegove gene, pa se prenelo na potomstvo. Nadji mi geneticara koje sa tim slaze, i koji potvrdjuje da geni tako rade i evo reci cu da Nestorovic ovde ne lupeta. Moze s reci da sa dedom da deli gene koji ga cine otpornim na nesto i koji su dedi omogucili da prezivi i ostavi potomstvo, ali to svakako nije posledica toga sto je gladovao
Necete verovati ali ima! Geneticari su dokazali da deca ciji su ocevi fizicki zlostavljani u detinjstvu imaju vece sanse da imaju autizam!
e pa taj gospodin ocigledno zaboravlja da je vecina stanovnistva upravo na tom minimumu, a koja duhovnost da nas on i njegove kolege nazivaju prozdrljivcima ili da govore, sram vas bilo, vi ste neodgovorni, pa jos ljudi na ovoj planeti jede a ni od koga ne cuh do sada da se tako obraca narodu, toliko o duhovnosti ili mozda kultura nije u vezi s duhovnoscu, a toliko i o procitanim knjigama koje gospodin istice..ma da ne nabrajam dalje ukljucite pink ili procitajte naslove u novinama,poslusajte obracanje predsednika,
dobro je da jos neki deo nase populacije uspeo da sacuva neki vid dostojanstva i kulture.
Od silnih gostovanja po trecerazrednim emisijama nekada cenjeni doktor je postao spadalo posto je umislio da je filozof. I to jako los. Ne smeju se njemu ljudi zbog njegovog stava. Ja, recimo, ne mogu da zamislim profesora koji izjavi nevidjenu glupost o virusu, a kasnije se ne izvini, nego napada ljude koji ga ne podrzavaju. Ne samo sto to nije odgovorno za akademca, vec je jedan krajnje malogradjanski cin sa potpunim odsustvom odgovornosti (cuveno: pa sta?)