Dečaci ne plaču. Tako je, zato imamo hordu “pravih muškaraca” koji ne znaju kako da uspostave bliske, otvorene i iskrene odnose, lažno uvereni da baš takve žene vole. Žene vole Memedovića, Čolu i Gorana Bogdana, pa makar svi zajedno plakali uglas.
Negde između patrijarhata i sveta koji patrijarhat (konačno) žulja, stoji važno obaveštenje: niste ni svesni koliko ti vaši pravi muškarci koji ne plaču mogu nisko da padnu zbog šačice pažnje.
KAKO PATRIJARHAT LAŽNO UZDIŽE MUŠKARCE?
Ti muškarac, ti si veća žena nego ja – kaže Viki, čuvena pesnikinja. Ili, kad god hoćete da degradirate muškarca, recite mu da je žena, pizda, strina, dajte mu neku osobinu ženskog roda.
Iako su žene najveće žrtve patrijarhata, mi smo te koje doprinosimo veličanju muške superiornosti. “Poštuj ga i nemoj da se pored tebe oseća manje muško.” I onda se “poštujemo” naspram toga ko ima visuljka. Prelepo.
Patrijarhat je podjednako zahtevan prema muškarcima kao i prema ženama.
Dok se žene moraju prilagoditi idealima lepote, muškarci su primorani da se uklope u sliku hranitelja.
Dok se od žena očekuje da zapostave karijeru i ispune porodične dužnosti, od muškarca se očekuje da lupa šakom o sto.
Niti smo mi dužne da rađamo, peglamo, kuvamo i skratimo jezik, niti ste vi dužni da nas izdržavate. Niti ikog više boli štikla za lupanje o sto.
Patrijarhat zastupa rodni stereotip o snažnim muškarcima koji slabost pokazuju plakanjem i tako na dečake nalepljuje etiketu koja može da uguši njihov emocionalni razvoj. “Pravi dečaci ne plaču“ i „budi muško“ fraze ne čine nikoga hrabijim, snažnijim i boljim čovekom, već mu oštećuju samopoštovanje i guše autentično Ja.
Društvo se ovde ne zaustavlja. Svet koji je podređen muškom rodu, već vekovima snažno degradira žene, a lažno uzdiže muškarce i tome nas uči još u detinjstvu. Što se kaže, na vreme nam postavi granice i utvrdi gde je kome mesto. Posle se uredno taj isti svet pita i što smo besne i što nam stalno nešto smeta. Pa, miko, svakoj osobi koja se makar očešala o emocionalnu inteligenciju ne prija da gleda društvo koje na plakanje gleda kao na slabost i radnju namenjenu devojčicama.
Tako kulminira broj dečaka koji suzbijaju emocije jer se plaše da će ih drugi osuditi, pa zato ne znamo da li se Marko potukao jer je bio besan, tužan ili željan pažnje. Ali bitno da suzama nije pokazao slabost. “Nemoj da plačeš kao neka devojčica.” Savršeno! Hajde da najveća uvreda za jednog dečaka bude poređenje sa devojčicom. S druge strane, ako devojčici damo epitet dečaka, to je izuzetno pohvalno za nju. Recimo: bori se kao muško!
ZAŠTO LJUDI PLAČU IAKO SU RUŽNI TAKO UPLAKANI?
Pod jedan, niko nije ružan kada plače. Ružni ste kada vas guranje nosa u tuđa emocionalna stanja izopači.
Pod dva, psihološkinja dr Virginia Eatough otkrila je da su, proučavajući odrasle, najčešći razlozi zbog kojih ljudi plaču stres i uznemirenost.
Plakanje je zdrav način pokazivanja osećanja. Svaki put kada dečacima kažete da su ružni jer plaču, podstičete ih da potiskuju emocije. S obzirom na to da ja nisam psihološkinja, ovaj tekst nije stručna literatura, ali se zato emocije pominju u knjizi za psihologiju koju smo (skoro svi), imali u srednjoj školi. Prelistajte sada ako vam se nije dalo sa nekih sedamnaest.
Na psihoterapijama sam toliko puta plakala da sam jednom besno rekla: i što sam, uopšte, stavljala maskaru kad znam šta me čeka? Ljudi dragi, plačemo jer nam to pomaže da se umirimo, ublažimo stres i ispljunemo teret, ne plačemo jer piškimo u sedećem položaju.
“Muške suze” nisu kulturološki prihvatljive, ali znate šta, izgleda, jeste? Muškarci koji ne umeju da ostvare bliski odnos. Za njih često kažemo da su “takvi” ili, da se izrazim kako red dolikuje: ne idu dalje od fuck boy-a s kojim nikad niste znale na čemu ste. Mada, postoje glasine i da ne idu dalje od veze koja nikada nije prerasla u brak jer jedna strana nije umela da iskaže emocije, pa je ovoj drugoj pukao film.
Ne znam šta vam znači “ružan si kad plačeš”, ali znam da muškarci imaju loše dane i treba im dati slobodu da izraze bes, frustraciju i tugu. Sve što može da se desi je koji podočnjak od jecanja, ali ništa što dve kašika, koje ste držali u frižideru desetak minuta, ne mogu rešiti. Samo ih stavite na oči i ponavljajte: I don’t give a fuck.
Autor: Jelena Đurđević/LOLA Magazin
Dodaj komentar