Osim što je poznata po legendarnom filmu „Ko to tamo peva“, Deliblatska peščara na svom severoistočnom obodu čuva biser prirode – Zagajička brda, san svakog blogera i fotografa.
Iako je „Evropska Sahara“ i ranije bila popularna destinacija turističke ponude Srbije, pravu invaziju doživela je zahvaljujući ovim brdima koja redovno posećuju ljubitelji fotografije, u potrazi za jedinstvenim kadrovima.
Kako stići do tamo?
Deliblatska peščara se nalazi u južnom Banatu, a Zagajička brda su između sela Izbište i Grebenac. Jedan od načina je da se stigne preko Uljme, ka Izbištu u kojem je, inače, rođen narodni heroj Žarko Zrenjanin.
Ko vozi putnički automobil treba da bira ovaj put, piše „Magazin Novosti„.
Od Uljme se krene ka Izbištu. Na pola puta, blizu antene se skrene u njive, a meštani su crvenom kredom na putu obeležili mesto skretanja. Kroz njive, posle nekoliko kilometara stiže se do cilja.
Preko Grebenca može da se stigne pešice ili terenskim vozilom.
Ko vozi terensko vozilo ili voli da pešači može da odabere drugi put preko sela Grebenac. Odatle je kraće, ali i je put lošiji i može da se pređe džipom ili pešice.
Uostalom, lepota Zagajičkih brda je upravo u šetnji.
Jedinstveni fenomen – „Evropska Sahara“
Deliblatska peščara je nastala tokom ledenog doba, a tokom vremena formirani su različiti oblici reljefa. Pored pustinje ovde se može videti i gusta šuma, vinogradi, ali i prelepe zelene površine. Specijalnim rezervatom prirode je proglašena 1977. godine.
Misteriozno lepa Zagajička brda su nastala zahvaljujući košavi koje je stvorila nanoseći pesak, a preko njih je nanela tanak sloj zemlje, seme traje i polako su brda ozelenela. Na samom vrhu se nalazi spomenik, kao i tabla na kojoj oni koji su stigli pešice sa zadovoljstvom upisuju svoje ime.
Instagram trend
Poslednjih godina Zagajička brda su postala san svakog blogera, jer je ovaj nestvarni predeo savršena pozadina za prelepe fotorgafije.
Na vrhu Zagajičkih brda nalazi se zidani obelisk koji štiti tačku geodetskog premera iz vremena Austrougarske.
Mnogi misle da je obelisk podignut u vreme Marije Terezije, ali to je nemoguće jer spomenik ima čeličnu armaturu i betonski postament.
Verovatno datira pred sam početak Prvog svetskog rata.
Na vrhu su spomenik i meteorološki stub. Uz obelisk se nalazi i visoki meteorološki stub za merenje brzine vetra.
Dodaj komentar