Film Magazin

Zafranović o “Dari iz Jasenovca”: Za svetu temu i državne projekte treba birati najbolje autore

Reditelj Lordan Zafranović decenijama žudi da snimi film po scenariju Arsena Diklića “Djeca Kozare”, ali državni projekat “Dara iz Jasenovca” ga je preduhitrio. Kako kaže, film Predraga Antonijevića nije gledao, a najviše ga je zabolelo to što se u javnosti govori o tome da 70 godina niko nije govorio o Jasenovcu.

Filmski reditelj Lordan Zafranović je bio iznenađen informacijom o tome da je dramaturškinja Biljana Srbljanović objavila tekst o brojnim sličnostima između scenarija „Djeca Kozare“ Arsena Diklića iz 1986. godine po kome je on želeo da snimi film i scenarija za film „Dara iz Jasenovca“ Nataše Drakulić.

Zafranović kaže za Danas da ne može ništa da komentariše bez konsultacija sa svojim advokatom budući da je u toku sudski spor sa rediteljem filma „Dare iz Jasenovca“ Predragom Antonijevićem.

– Ne znam šta ću raditi, moram razgovarati sa svojim advokatom Vladimirom Gajićem. Ja trenutno imam jedan spor sa tim režiserom jer sam ga u jednom intervjuu nazvao Ledi Gaga iz zezanja, a onda me on zbog toga tužio beogradskom sudu da sam mu time naneo bol. Zato ja sad veoma teško mogu komentirati bilo šta bez dogovora sa svojim advokatom – izjavio je Lordan Zafranović za Danas.

Upitan da li je gledao film „Dara iz Jasenovca“ Zafranović odgovara odrično, ali i da je drugačije ne bi ga komentarisao.

– Nisam gledao film „Dara iz Jasenovca“ a i inače retko dajem komentare o svojim kolegama – kaže Zafranović.

Na pitanje kako se osećao tokom intenzivne promocije filma „Dara iz Jasenovca“ kao državnog projekta Srbije imajući u vidu da se on sam decenijama spremao da snimi film o deci sa Kozare, Zafranović kaže da je prirodno da ga je ta vrsta nepravde bolela, kao i teza da se 70 godina ćutalo o Jasenovcu.

– Naravno da me je bolela nepravda jer sam se godinama pripremao da napravim taj film i velika je laž da 70 godina niko nije govorio o Jasenovcu. To nije točno. Čitav niz autora je napravio i dokumentarne filmove o logoru u Jasenovcu. Ja sam recimo radio „Testament“, a godinama i godinama sam se, ne samo ja, nego cela moja ekipa sastavljena od eminentnih istoričara i pisaca, bavili time. Možda nisu u Beogradu, ali u Hrvatskoj sasvim sigurno jesu. Scenario „Djeca Kozare“ Arsena Diklića je napisan još 1986. Godine, a ja sam ga izvukao zbog aktualnosti, zbog stradanja djece izbjeglica i danas u svijetu. I taj film koji sam želio snimiti je trebao biti kruna onoga što sam želio da napravim, jedan ozbiljan film o toj ljudskoj drami – kaže Zafranović.

On dodaje da su i ranije postojali državni projekti, ali da bi vlast tada birala najbolje autore i da su se u Srbiji mogli naći takvi.

– S druge strane mi se čini da kad neko naručuje neku sliku, kao kad su ih u doba renesanse pape ili carevi naručivali, onda biraju najbolje umetnike. Kad su crkve naručivale umetnicima ikone i freske, tražili su to od Rubljova, Mikelanđela, tražili su to od najboljih koji su živeli u njihovom vremenu. Čini mi se da je tako trebalo postupiti i sa ovom temom, da je rade najbolji u Srbiji u kojoj postoje izuzetno talentirani reditelji i scenaristi. Kad se pogleda historija srpskog filma sve do danas, to su izuzetne kreacije i autori i sasvim je sigurno da u Srbiji danas postoje talentirani autori. I oni su morali biti izabrani za tu temu jer je to sveta tema – zaključuje Lordan Zafranović.

Dubravka Stojanović: Dara iz Jasenovca je banalan i bukvalan film

Dragana Vidić

Čeka poslednji voz za Nedođiju. I to uspešno radi jako dugo. U međuvremenu piše.

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Znate šta gosp. Zafranoviću: Jeste vi i sa vaše strane nešto snimili o ovoj teškoj temi al nismo mi! I sad ovo `hteo sam ja da snimim al nisu mi u Hrvatskoj dali pare` liči mi na to `ajde da napišemo scenario a film da nikad ne snimimo` pa ako neko iz Srbije snimi e onda ćemo ga tužakati i film dezavuistai — tj. posredno se dezavuiše i tema. Imao sam o vama pozitivno mišljenje al`eto u životu se sve kruni al moral nekako majviše. Valjda će Srbi i Hrvati opet nekada piti vino zajedno, al Srbi bevandu nevole, vole samo čisto vino! Želim vam ipak svako dobro. (Obični čovek!)

Share via
Copy link