Magazin Novi Sad

Drvo u bukagijama, zabetonirano na sred parkinga ispred zgrade u Novom Sadu

drvo-zgrada
Printscreeen

Na Fejsbuku se pojavila fotografija novosadskog drveta, ogoljenog stabla i do “guše” zarobljenog u betonu, sa preružnim urbanim pejzažem zgrade iza njega. Drvo se nalazi u ulici Branka Radičevica 10 i 10a, na mestu gde su nekad bile dve kuće. Jedna, zamislite, ograđena drvenom tarabicom. Kompanija Jass Team d.o.o. iz Zemuna, proširila je svoje poslovanje na tržište izgradnje i prodaje stanova u Novi Sad i učinila da se okolina zacelo promeni, na gore.

Očigledan trend investicionog urbanizma, i nova krilatica – ne vidimo drvo od zgradurina, do ubrzo sledeće – drveta nema ali se kiseonik iz vazduha naplaćuje. Zato svi, dižite zgrade do nebesa, na vodi, gradite čardake ni na nebu ni na zemlji, putujte na Mars i Mesec, jer u podnebesju ionako skoro nikom nije potrebna nikakva grana a ni koreni.

Te korene čupamo, granu zbog koje udišemo kiseonik sečemo i uskoro ćemo je potpuno preseći. Baš nam je ladovina, jedimo koru sa drveća dok se svi kuvamo u istoj kaci. Beton smo liga, liga bez briga.

Čudno drvo, čukni vo drvo, zabetoniraj drvo

U Novom Sadu na Salajci, u ulici Branka Radičevica 10 i 10a investitori su napravili zgradu. Pomenuta kompanija Jass Team, na svom sajtu i fejsbuk stranici ponosno je predstavila projekat buduće zgrade, početak radova najavili su za mart 2020. godine, a kraj za mart 2021. godine. Gradilište je ograđeno, radili su punom parom i nova zgrada je nikla. Neko vreme pre dolaska graditelja na ovom mestu niklo je i drvo.

Na google mapama iz oktobra meseca 2013. godine se može videti potpuno drugačija slika nego danas. U nizu dve stare kuće, prva sa malenom drvenom tarabicom. U dvorištima zimzeleno drveće, primećuje se i trava, nisko rastinje i ruža dok se preko krova pruža. A na ulici breza, i busenje trave među zemljanom površinom, delimično pokrivenom trotoarom i betonskim pločama.

Kako “red” nalaže, u skladu sa novom zgradom, sada je sve modernije. Što u dvorištu, što na ulici, sve nabrojano je posečeno. Na slikama investitora (jun 2020. godine) u vreme izvođenja radova tik iza ograde gradilišne zone, postavljene armature i limene table, odjednom se uočava drvo.

Neplanirano se umešalo. Zatečeno stanje čini se, ili se gradilo neplanski, pod pretpostavkom. Ulica je kompletno asfaltirana, izgrađen je parking, a na njemu ČUDNO DRVO. Priroda je odgovorila u svom stilu. Na sred parkinga, uz stablo sasvim okovano betonom, od “graditelja” je dobilo isti tretman kao bandera, i nema kud.

Drvo prkosi i dan danas, kao jedino preostalo u neposrednoj blizini. Pitanje je zašto investitori nisu i njega posekli ili iščupali bagerom jer je prethodno pravilo glasilo upravo tako. Možda su želeli da uštede, čak i “poštede” drvo.

Dok se čeka zeleni katastar sudbina usamljenog drveta se nažalost naslućuje.

– U suštini zavisi od toga kome katastarski pripada površina. Ako je parking urađen na javnoj zelenoj površini, onda se drvo ne sme seći, ali isto tako ne sme da se pravi ni parking. Zato je katastar zelenih površina nešto što se čeka već 10 godina ili više – stav je inicijative “Za zeleno Novo naselje” iz Novog Sada.

Drvožderi, novi pokret

Počevši od vajkada pa do sada, drvo je predstavljalo simbol života i znanja, rast porodica, grada, naroda. Živi univerzum u neprestanom procesu obnavljanja. Civilizovano društvo post postmodernističkog doba je na izdahu, eksploatišu se u različite svrhe i uništavaju čitavi ekosistemi. Čovek je odlučio da uništi sve što vredi.

Gradovi uistinu rastu i pretvaraju se u betonske pustinje, zgrade izgledaju skoro potpuno isto, varijacije su tek estetskog karaktera, o materijalima retko ko vodi računa. Kazamati vrhovne elite po izdvojenim naseljima i video nadzor brinu za vegetaciju istih, njima je obezbeđen kako zeleni, tako i vozni park. Ljudski rod, zanesen i opijen idejom da je gospodar svega što postoji, sebi dozvoljava činiti užasne stvari po prirodu.

Sa stanovišta urbanizacije, drveće u Srbiji sve više ima dekorativnu ulogu. Generalno, gledajući globalnu sliku, tu i tamo grade se i poneki parkići, urbanističkim planovima smešteni i proterani duboko od centra novog “Vavilona” postavljeni na marginu istih, jer, mora se i to nekad.

Tako će Novi Sad posle 40 godina dobiti novi park, za sada na konferenciji povodom Svetskog dana zaštite životne sredine i po izjavi zamenika gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića.

“Obični” stanovnici furaju lavirintom, pustim ulicama, naslanjajući se na hladne zidove kako bi predahnuli i udahnuli smog i prašinu. Problem postaje i veći, primoran narod jureći za materijalnim i statusom građanina investitori vešto koriste da se besomučno bogate.

Drvoreda i zelenila je sve manje. Kome je još potrebno drvo u gradu kad od njega može da dobije samo kiseonik? Gospodo, persone koje su ovo uradile i dopustile su ništa drugo do drvožderi.

beton-drvo

Zato se ne čudite pokretima i grupama svesnih ovog problema, uzgred neretko nazivanih i sektama, ko se pronađe neka se čudi sebi. Vreme kad će u Srbiji svi stati pod jednu šljivu čista je glupost, jer šljive neće biti, ili svih nas pre toga.

Danas je dan zabetoniranog drveta, i mi mu odajemo počast, posthumno, već sada. Predajemo mu orden za zasluženi doprinos koji niko nije video ali je udisao, gutao i progutao. Izvini drvo, od naše redakcije nećeš dobiti spomen ploču, to zaslužilo nisi.

Novosađani zasadili, “Zelenilo” počupalo (VIDEO)

225 Shares
225 Shares
Share via
Copy link