Mladi Kraljevčanin Dušan Đorđević osvojio je brojne nagrade na domaćim i svetskim takmičenjima. Ovenčan zlatnim medaljama za svoje znanje iz fizike – pre četiri godne najpre je odlučio da studira u Srbiji, potom za tri godine završio osnovne studije fizike na beogradskom Univerzitetu, a u proteklih godinu dana master studije fizike na Univerzitetu Oksford i, istovremeno, na Univerzitetu u Beogradu.
Stipendija koju je na Oksfordu dobio pokrila je sve: troškove školarine, stanovanja, ishrane, što je sve zajedno na godišnjem nivou oko 40.000 funti, a Dušan nas podseća da kao narod možda nismo ni svesni koliko je Srbija prepuna talentovanih mladih ljudi.
Ljubav prema fizici, otkriva Dušan, javila se već kada je u šestom razredu dobio taj školski predmet. Već tada mu je, kaže, bilo jasno da mu se fizika strašno dopada. Uživao je radeći školske zadatke, odmah počeo i da se takmiči i da osvaja nagrade za svoje znanje iz fizike.
– U sedmom razredu sam polako postao svestan toga da je fizika nauka koju želim dublje da izučavam tokom svog života. Naravno, to se potvrdilo tek u srednjoj školi, posle koje sam upisao Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu. Prve dve godine studija dao sam u roku od godinu dana, osnovne studije završio za tri godine, a onda, paralelno upisao master studije i na svom fakultetu i na Univerzitetu Oksford – priča Dušan koji se rado odazvao da za Izazov Plus, omladinsku redakciju portala Krug, priča o sebi, fizici i svom dosadašnjem akademskom i životnom iskustvu.
DVE GODINE STUDIJA ZAVRŠENE ZA GODINU DANA
On ističe da je nakon završene srednje škole imao solidno znanje, pa mu tokom prve dve godine studija koje je dao za jednu godinu nije bilo toliko teško kao što bi se možda moglo pretpostaviti kada čujete da je neko završio dve godine za jednu sa ocenom 10.00.
Priznaje da jeste učio više od ostale dece, ali dodaje da je „za neki veći uspeh to – neizbežno“. Učenje mu, kaže, nikada nije predstavljalo problem, naprotiv. Uvek je uživao učeći, pogotovo fiziku koju obožava:
– Fizika je nauka koja opisuje svet oko nas, a ja sam izučavanjem fizike izučavao sve što mene okružuje. Nije to kao istorija u kojoj bih morao da učim podatke napamet i da „idem“ kroz razne stvari koje su drugi ljudi već smislili. Ja sam kroz fiziku otkrivao svet, saznavao sam kako stvari funkcionišu, što je za mene jako uzbudljivo i samo po sebi me je teralo da učim i napredujem.
Dušanu, ipak, nikada nije manjkalo slobodnog vremena za izlaske i druženja, pa je uvek umeo da se organizuje da pogleda dobru pozorišnu predstavu, ode na koncert, u provod sa društvom:
– Posvećivao sam više vremena fizici nego neki prosečan učenik ili student, ali slobodno vreme je jako bitno za svaku individuu i bez toga je nemoguće ostati skoncentrisan. Naravno da u životu umem da uživam kao i svaka druga mlada osoba.
Danas Dušan, srpski genije za fiziku, teško može da odluči koja mu je najdraža od nagrada koje je osvojio na brojnim domaćim i svetskim takmičenjima. Podjednako su mu drage one koje je osvojio kao đak, ali i one do kojih je došao kao student.
– Iz perioda srednje škole bih definitivno izdvojio međunarodne Ollimpijade iz fizike na kojima sam ostvario značajne rezultate, a pre svega međunarodnu Olimpijadu iz fizike 2017. kada sam osvojio zlatnu medalju. Završio sam fakultet za tri, umesto za četiri godine, sa prosekom 10,00, a na trećoj (tehnički mojoj drugoj godini studija) dobio sam nagradu „najbolji student na smeru“. Ona mi je mnogo draga i najznačajnija nagrada iz perioda osnovnih studija. Da, nagrade iz srednje škole su najdraže, pošto su na svetskom nivou i uložio sam veliki trud da ih ostvarim, ali su i posle njih došle neke nove na koje sam ponosan.
Vrlo je zanimljiv Dušanov odgovor na pitanje o razlikama o studiranja u Srbiji i u Velikoj Britaniji:
– Možda prosečan stanovnik Srbije nije svestan, ali – mladi u Srbiji jako su talentovani i definitivno iznad evropskog proseka, ako ne i svetskog! Konkretno, na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a verujem i na ostalim fakultetima u Srbiji su jako talentovani i vredni ljudi. Nažalost, nema ih puno! Fizički fakultet ima jako mali broj studenata i, nažalost, svake godine sve manje mladih ga upisuje. To je najveći problem naših obrazovnih ustanova, iako je kadar koji radi na fakultetima jako dobar, kao i mogućnosti da napredujete i učite.
Nemamo dovoljno ljudi zainteresovanih da izučavaju fiziku, pa se nekako na kraju ispostavi da ta nauka, možda je glupo reći da polako umire, ali definitivno ne živi punim životom. Sa druge strane, u Engleskoj, ali i u brojnim drugim zemljama to nije slučaj. Kod njih fizika cveta, jer postoji ogroman broj studenata. Konkretno, Univerzitet u Oksfordu koji je jedan od najpoznatijih univerziteta na svetu, a na kojem sam ja radio master studije postoji veliki broj studenata koji upisuju fiziku.
Tu dolazi i veliki broj studenata iz svih krajeva sveta i shodno tome ogromna je konkurencija koja vas, naravno, tera da napreduje i da date svoj maksimum.
Dodaj komentar