Ovo je nešto najbliže što ćemo ikada prići Bob Marliju, reče drugar sinoć tokom koncerta grupe „The Wailers“ u Botaničkoj bašti.
Obeležavanje 60 godina od sticanja nezavisnosti Jamajke upriličeno je fantastičnim jednodnevnim rege festivalom u Botaničkoj bašti gde se okupio neki posve normalan svet, željan dobre muzike, autentičnog provoda i pozitivne energije.
Sve ovo, ali i mnogo više zauzvrat, dobili su posetioci za simboličnu cenu od 1.500 bezvrednih dinara.
Nakon nastupa nekoliko izvođača u uvodnim satima, čast da nastupi od domaćih muzičara imao je Nemanja Kojić Kojot, ali i pevač Del arno benda Jovan Matić. Njih dvojica su odsvirali i zajedničku hit pesmu „Još uvek ima nade“, koja je bila odgovarajuća uvertira za ono što je usledilo.
Glavni nastup večeri najavila je ambasadorka Jamajke u Berlinu. Ona je u svom govoru istakla dugogodišnje diplomatske veze dve države.
„Tih dana, kada je Jamajka proglasila nezavisnost, nije bilo popularno stvarati odnose se Istokom. Mi smo odgovorili: ’Niko nam neće govoriti gde su naši prijatelji.’ Pozivam vas da dođete na Jamajku i nešto više naučite o rege muzici koja je sastavni deo naše kulture“, poručila je oduševljenoj publici ambasadorka Deniz Sili pre nego je najavila legendarni rege sastav.
A kakav je bio koncert, pitaju se mnogi. Očekivalo se odlično zezanje, ali krajnji utisak je da ovakav koncert Beograd dugo nije imao prilike da čuje i vidi.
Ovaj nastup, meni lično, spada u najbolje svirke kojima sam imao prilike da prisustvujem, pored „Rolling Stonesa“ u Spilbergu, „Manu Chao“, „Faithless“ na Egzitu, ali i još nekih koji će zauvek ostati urezani u mojoj skromnoj memoriji.
Na repertoaru su se većinski našli vanvremenski hitovi Boba Marlija čije su pesme proslavile Jamajku širom planete. Ređale su se numere „Redemption song“, „Get up stand up“, „Jammin’“, „One love“, „Stir it up“ i mnoge druge koje je publika iz sveg glasa pevala zajedno sa bendom.
Rastafarijanci, domaći i strani, nisu propustili priliku da se počaste još jednim neodvojivim sastojkom jamajčanske kulture. Uz prve taktove dvorištem Botaničke raspršio se mio miris zelene biljke i pored usađenog straha od budnih očiju kerbera ministra policije Aleksandra Vulina.
Zapravo bi neformalno Vulinovo prisustvo bila prava prilika da ministar oseti diplomatsku toplinu, dobrodošlicu i pozitivnu stranu jamajčanske kulture, da malo proširi svoje uske vidike.
A ko zna, možda bi se metamorfozom desilo čudo, pa bi Vulin ponovo postao hipik sa dugom kosom i najveći promoter legalizacije marihuane.
Ceo taj trip od murije i straha koji se pevanjem nekako otklonio, posebno se probudio kroz pankersku deonicu sa rege ritmom koja se nalazi pri kraju još jednog velikog hita „Could you be loved“.
„Belgrade, say something“, pevao je frontmen Mičel Brunings, a svako sa iole duše mogao je osetiti žmarce duž kičme, skrivenu poruku da nema predaje, ali i nadu da će sve zaista biti dobro.
U publici smo videli nekoliko poznatih lica, među kojima su bili fotograf Brajan Rašić, muzičari Dejan Cukić, Smoke Mardeljano, kao i Timbe iz sastava „Bad Copy“.
Beograd je sinoć bio svet, poruka ljubavi i mira poslata je u kosmos čija bezgranična energija nam je neophodna kako bi se ljudska vrsta dozvala pameti i prebrodila ovu veštački izazvanu krizu koja ugrožava opstanak dobrog dela sveta.
Kada bi ova besmisleno užurbana realnost tekla u rege ritmu bez sumnje bi bilo manje sr*nja na ovoj planeti.
Aplauz i za počasnog konzula Jamajke u Srbiji, sjajnog Mirka Miljuša koji je, posle jednog bisa od tri pesme, kada se bend povukao, a publika krenula ka izlazu, ponovo izašao na scenu i zamolio muzičare da za Beograđane odsviraju još dve pesme.
Sve u svemu, ovakvi događaji fale Beogradu koji je oduvek bio otvoren grad u kojem su pozitivni i kreativni ljudi više nego dobrodošli.
Svako onaj ko voli rege, a sinoć nije bio u Botaničkoj bašti, može žaliti što je dozvolio sebi da propusti jednu ovakvu prekrasnu svečanost.
Nadamo se skorijem povratku naslednika „The Wailersa“ u Srbiju kako bi svi zajedno još jednom prizvali duhove sreće, radosti i mudrosti koje su nam u nasleđe ostavili Bob Marli, Piter Toš i Bani Veiler.
Dodaj komentar