Evo zašto Vulin kao direktor BIA-e nije iznenađenje: Studiozno pripremanje terena

Sektor bezbednosti, poznat kao trougao vojska-BIA-policija, postao je jedna od najinteresantnijih šahovskih partija na aktuelnom i za javnost zatvorenom turniru sastava nove Vlade Srbije.

Najnovija vest je da bi dosadašnji ministar vojske i odbrane Aleksandar Vulin mogao postati direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Na njegovo mesto bi, prema pisanju Novosti, mogao doći dosadašnji ministar policije – Nebojša Stefanović.

Pitate se ko će doći na čelo policije? Vrlo je verovatno da to bude Gašić, dosadašnji direktor BIA-e.

Zanimljiva kombinatorika, zar ne?

Zašto Vulin nije iznenađenje?

Uz stidljivo priznanje da nam na pamet nije palo da bi Aleksandar Vulin, često prozivan zbog svoje nekompetentnosti da predvodi vojsku i brine o miru i bezbednosti zemlje, mogao postati ustoličeni tajni agent – direktor BIA-e, malo smo zagrebali ispod površine i otkrili da to zapravo i nije iznenađenje.

Špijuniranje redakcijskih mejlova

Ne tako davno, u februaru ove godine, Vulin je pokazao impozantno umeće presretavanja mejlova novinskih redakcija, ili prisluškivanja telefonskih razgovora. Nismo sigurni šta je od ta dva, jer do danas nije razjašnjeno kako je Vulin odgovorio na autorski tekst Dragana Šutanovca, koji je mogao biti, ali nikada nije objavljen u Nedeljniku.

Neverovatna stvar se desila. Agencija Tanjug je objavila Vulinov odgovor na tekst Dragana Šutanovca. On je tom prilikom ocenio da „bivši ministar odbrane i predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac uvek iskoristi priliku da napadne Srbiju, kada u posetu treba da stigne ruski ministar odbrane Sergej Šojgu“.

Uz izjavu Vulina, navodi se da je on to rekao „odgovarajući na autorski tekst Dragana Šutanovca u Nedeljniku u kome kritikuje saradnju Srbije i Rusije“. Da zlo bude veće, Tanjugov tekst sa Vulinovom izjavom preneli su gotovo svi srpski mediji, a vest je bila pročitana i u Nacionalnom dnevniku TV Pink.

Jedini problem je što tekst na koji se Vulin poziva nikada nije objavljen u Nedeljniku. Šutanovac je taj tekst poslao uredniku mejlom, kao predlog objave u rubrici „Otvoreno“, gde javne ličnosti iznose svoje stavove. Odgovor da tekst neće biti objavljen Šutanovac je dobio sutradan popodne, a do tada je Vulin već „reagovao“.

Oštro branio veća ovlašćenja direktora BIA-e

Još pre dve godine Vulin je oštro branio zakonom donešena veća ovlašćenja direktoru BIA.

Mnogo prašine se tada podiglo jer je Skupština izglasala izmene i dopune Zakona o BIA, kojim su povećana ovlašćenja direktora te agencije, i tada aktuelnog Branislava Gašića.

Novim izmenama i dopunama omogućeno je da BIA zapošljava nove kadrove bez konkursa, da o tome ko će biti primljen odlučuje direktno direktor BIA-e, uz saglasnost Vlade. Konkurent za posao u BIA-i (iako mimo konkursa) mora proći bezbednosnu proveru od strane agencije, a popunjavaće upitnik koji utvrđuje direktor. O unutrašnjoj sistematizaciji i uređenju brine isključivo direktor.

Poslanica pokreta Dosta je bilo Ana Stevanović smatrala je tada da će nova ovlašćenja dovesti do partijskog zapošljavanja i zloupotrebu BIA u političke svrhe.

– Činjenica je da je to teško eksplicitno dokazati. Ali prisetimo se brojnih iskustava iz ne tako davne političke prošlosti kada su pripadnici službe bili oruđe vlasti za obračun sa ljudima koji su bili označeni kao protivnici režima – rekla je Ana Stevanović.

U odbranu Gašića se uključio upravo Aleksandar Vulin. On je tada zaključio da će Gašić kao direktor BIA imati izuzetne rezultate, „kao što ih već sada ima“.

– Možemo da budemo zadovoljni tim izborom. I nikako drugačije. Ovim zakonom se uređuje ukupan sistem koji direktoru i Agenciji omogućava da rade u punom kapacitetu – rekao je tada Vulin.

„Ne moram ja biti više ministar“

Možda najočigledniji primer Vulinove pripreme da preuzme BIA je njegova poslednja „velika“ izjava kako on ne mora da bude na čelu nijednog ministarstva u novoj Vladi. Mogao bi, parafraziramo, biti ništa ili novinar. Ceo taj nastup „Predsednik je pod velikim pritiskom i ja evo ne moram biti ništa, ako će to skinuti bar deo tereta sa Vučićevih pleća“ nije promakao ni Olji Bećković koja je ovo retko viđeno odricanje od fotelje uvrstila u jedan od utisaka nedelje.

Istu „ispovest“ na jedinstven način analizirao je i Zoran Kesić u svojoj emisiji:

Ipak, sa ove tačke gledišta i Kesiću je, kao i nama, promakao potencijalni motiv za ovakve izjave i stav „ne moram biti ništa u novoj vladi“. Možda je Vulin već tada saznao za svoju novu funkciju, pa je ova njegova pomalo iznenađujuća epizoda samo spin, rezultat poriva da se još jednom pohvali svojim dosadašnjim uspehom i pripremi teren za to da on zapravo niti je iznenađen niti unižen odlukom mandatara vlade (čitaj Aleksandra Vučića) da više ne bude njen član, ni ministar.

Mada, priznaćete, ni direktor BIA nije tako loša alternativa?

Ako se to stvarno desi, pa Vulin sedne na čelo BIA, evo koliku moć će imati u rukama.

Koja ovlašćenja ima BIA i njen direktor?

BIA ima svojstvo pravnog lica i suštinski bi morala biti nezavisno telo. Pripadnici Agencije ne smeju biti članovi političkih partija. Njen osnovni zadatak je očuvanje ustavnog poretka i bezbednosti zemlje i građana.

BIA je ovlašćena da otkriva, prati, dokumentuje i suzbija organizovani kriminal usmeren na podrivanje bezbednosti zemlje i međunarodni terorizam.

Date su joj posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava komunikacije. Pa tako BIA ima pravo da vrši:

• Tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese;
• Tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama;
• Statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme;
• Računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni.

Nažalost, ova ovlašćenja su kroz istoriju Srbije na vrlo brutalan način zloupotrebljivana. Najčešće za obračun vladajuće partije sa unutrašnjim protivnicima, za lične, a ne Ustavne i državne interese.