Vudu Popaj: Glavnu reč vode silne moralne nakaze, aždaje i ale koje se svuda trpaju

„I dalje nezgodan po sistem, nudim otrežnjenje, opisujem realnost ali nudim i rešenje. Još uvek gradski bus, još uvek periferija, još uvek izvan agresije i kolektivnog ludila“…

Ovi stihovi vrlo verodostojno opisuju život njhovog autora, Radenka Stojanovića, poznatijeg kao Vudu Popaja. Vudu se drži svog pravca i nesumnjivo je van mejnstrima. Živi u predrađu Zemuna, gde kako sam kaže nije aktuelno ni šerparenje ni bakljada, a nema ni aplauza za medicinare.

– Čuo sam juče dva, tri lupanja u lonče i to neka deca. Ovde je tako. Realno – kaže za Danas. Zna da se njegova hit pesma „Karantin“ medijski rabi, imajući u vidu aktuelnu situaciju pandemije korona virusa, ali to za Vudu Popaja nije ništa novo. Slično se desilo i sa njegovom pesmom „Rap Sodia“ za vreme bombardovanja.

– Ja sam prirodan, spontan, neposredan čovek. Ne bavim se onim što je u trendu niti o tome pišem i pevam, nego o onome što mi dođe – kaže Vudu Popaj na početku razgovora za Danas.

Pesma „Karantin“ kao da je pisana za ovo vreme, a zapravo je nastala pre više od dve decenije. O čemu govori ta pesma, kako je nastala?

– Ta konkretna pesma je bila skup raznih mojih iskustava i onda sam razmišljao o refrenu koji bi sve njih sublimirao. Tako je nastao i taj o karantinu. On govori više o temi kojom se bavi pesma a to je bilo koja situacija u kojoj se čovek povuče u sebe i čeka da zlo ili tuga ili neka nevolja prođu.

Kazao si da te je donekle povredilo što te se mediji nisu setili iako je tvoja pesma „Karantin“ precizan šlagvort za aktuelnu situaciju. Kako to komentarišeš?

– Jedino se Kesić u svojoj emisiji osvrnuo na moju pesmu u vezi sa celom situacijom i napravio akciju da ljudi iz svojih soba reaguju na kreativan način. Živimo sa licemernim, selektivnim, monopolizovanim medijskim kompanijama gde se pravih vrednosti i umetnika sete kad moraju, mada i tada teško. Posle kažu „bio je veliki talenat“ ili „šteta, bio je neshvaćen“. Istina je da zbog zatvorenih interesnih krugova u kojima glavnu reč vode silne moralne nakaze, aždaje i ale koji se svuda trpaju, mnogi talentovani i pametni ljudi nemaju ni priliku da nešto kažu ili pokažu. Zbog toga i to čuveno pitanje „zašto pametni ćute“. Pa, ne ćute nego im se ne daje prilika od onih koji kreiraju našu medijsku i političku stvarnost. Zanimljivo je koliko je klipova sa mojom pesmom napravljeno i emitovano na netu, a da medijske kuće ignorišu tu činjenicu dok favorizuju sve druge koji nemaju nikakve veze s pojmom karantin.

Kako si ti provodio vreme u izolaciji i kako ti izgledaju mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa?

– Živim na periferiji i trudim se da kreativno provodim vreme. Da nešto pišem ili pravim neka zanimljiva jela. U početku sam dosta šetao. Što se tiče mera mislim da je trebalo da se preduzmu čim se pojavio prvi slučaj i da bude dovoljno tih maski. Ovako je bilo sve haotično i nelogično. Sve su to budalaštine koje se vrte, a ljudi, u stvari, nemaju informacije.

Kad si već spomenuo maske da li si ti mogao sebi iste da priuštiš, kao i rukavice?

– Imam tri maske koje se peru i peglaju i sve vreme koristim njih. Jedno vreme sam nosio šal. Ne idem u gužvu. Idem negde svojim putem. Skontao sam – ako ideš 16 puta u apoteku dobićeš možda taj virus. Tražio sam rukavice u farbarama. Palo mi je na pamet da ih možda oni imaju da ne bih čekao u apoteci.

Praviš li nove pesme i gde se mogu čuti?

– Uglavnom na internetu i Jutjub kanalu ljudi mogu da ih nađu. Sad sam napravio novu pesmu, zove se „Ženo“, a imao sam i neka gostovanja na albumima. Uglavnom imam kontinuitet.

Da li te je situacija pandemije možda inspirisala da napraviš neku pesmu o tome?

– Ne baš. Više me je inspirisala za društveno angažovane komentare, nego za pesmu. O samoj pandemiji bih možda ubacio rečenicu. Ne trošim uzalud situacije koje su zicer. Više volim da govorim o univerzalnim stvarima. Ima ideja. Ja to sve zapišem i onda se to pretvori u neku pesmu, priču ili strip.

Kazao si da te zanimaju društveno angažovana pitanja. Koja?

– Zanima me opšta slika stanja i da skrenem pažnju na zablude kojima se manipuliše. Recimo, na internetu se pojavi neka priča u kojoj vas ispituju o tome koliko vam je vremena potrebno za ovo ili ono, koliko vremena trošite na čitanje nepotrebnih stvari i tek na kraju shvatiš da je sve to marketing. Voleo bih da ljudi budu svesniji toga, da umeju to da prepoznaju, kako bi se od toga i odbranili.

Pored globalne marketinške tiranije, zanima li te ovdašnja društveno-politička zbilja?

– Već sam rekao da mi je sve haotično i neshvatljivo. Siguran sam i da se manipuliše određenim podacima. To se vidi i po tome što se informacije plasiraju u odnosu na region. Recimo, ako stojimo bolje u odnosu na republike iz ex YU po broju smrtnih slučajeva to se ističe. Ističe se samo pozitivno, dok se o negativnom ćuti ili se gura pod tepih.

Šta misliš kakva će Srbija biti posle izbora?

– Ja mislim da će Srbija posle izbora biti još praznija, još nesrećnija, pogotovo za one koji rade za dobrobit društva a ne samo za sebe. Njima će biti još gore.

Margina je ovde život

– Po mom mišljenju, najintenzivniji život se odvija na marginama društva gde ljudi moraju da prežive, gde se dešava razmena energije, razmena dobara, pomaganje. Ono ljudsko postoji samo na margini, a sve što se zove kao elita, gde se ljudi bore kao za nešto veliko, to ostaje samo njihova stvar i to nema veze sa običnim ljudima. Tako to ide. Margina je život ovde – kazao je između ostalog Vudu Popaj u razgovoru za Danas.