Nastupi predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred inostranim zvaničnicima dijametralno suprotno su predstavljeni dumaćim (režimskim) i stranim medijima.
U verziji za domaću javnost, koja dolazi iz Predsedništva, ili preko provladinih medija, Vučić strancima “očitava lekcije”, govori kako Srbija “nije šaka zobi” i da niko neće da joj određuje kako će da vodi svoju politiku.
Suprotno tome, svaki odlazak u inostranstvo značajno je drugačiji: zahvaljuje se na podršci, zaklinje na prijateljstvo i Zapadu i Istoku, a umesto snažnih odgovora strancima Vučić doživljava da mu udaraju šakom o sto i govore da ne govori istinu.
Poslednjih dana predsednik države češće je u Njujorku nego u Beogradu, gde učestvuje u lobiranju da se stavi ad akta predlog Rezolucije o Srebrenici. Dok provladini mediji objavljuju velike uspehe i diplomatske pobede koje predsednik postiže sa svojim timom, realnost je nažalost daleko od ružičaste.
Ništa se nije promenilo ni za jotu u odnosu na ranije stavove međunarodnih partnera oko rezolucije, ali se srpski diplomatski tim prilično brukao u prethodnim danima.
Najpre je predsednik Srbije pokušao da izmanipuliše predsedavajuću na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu Vanesu Frejzer i da traži dodatnih tri minuta za debatu, što je ona oštro odbila i poručila predsedniku da je sve dogovoreno prethodnim dnevnim redom.
Nastavak onoga 'imate 30 minuta'.
Dogovoreno je po tri munuta za diskusiju.
Oskar kaže da nije.
Predsedavajuća kaže da neće prihvatiti da je njena savetnica lažov.
Udari rukom o astal i kaže mu imate tri minuta.
On kaže hvala. pic.twitter.com/GXmVK9b8sj— Dr CharlieMacMilan 🇷🇸 🇺🇸 ☮️🇺🇦 (@Charligula) April 22, 2024
Udarajući šakom o sto Vučiću je stavila do znanja da ne može da izgovara neistine i da dovedu u zabludu kompletan tim ljudi koji radi u UN. Vučić je to morao da prihvati, što se najverovatnije nikada ne bi desilo u Srbiji kada je isključivo fokusiran na svoju publiku i biračko telo.
Najbolji primer za to je nedavni odlazak predsednika države u Francusku, gde se sastao sa predsednikom Emanuelom Makronom.
Poslednji njihov susret predstavljen je u medijima kao vrhunac prijateljstva i saradnje dve države. Predsednik nam je saopštio da je tri sata razgovarao sa predsednikom Emanuelom Makronom i da su imali veoma srdačan susret.
– Veoma sam srećan zbog rezultata tih razgovora, srećan zbog toga što smo mogli da na otvoren i konkretan način razgovaramo o svim vidovima saradnje sa jednom od najvažnijih zemalja u svetu – poručio je Vučić.
Sada je predsednio bio srećan, dok je pre samo četiri godine gledaocima jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom imao da poruči kako je „odbrusio“ Makronu koji ga je, kako je tada rekao, samo „gledao“.
– Ja sam rekao Makronu, slušaj bre ti Emanuel, pa ti ne bi mogao sad da otvaraš Poglavlje 23 i 24. On me gleda. U ponoć u Jeliseskoj palati – rekao je Vučić pre samo četiri godine.
Samo ovaj primer, sa jednim liderom potvrđuje da Vučić ima potpuno drugačiju retoriku kada se nalazi u inostranstvu i kada se vrati u Beograd pa iznosi detalje svoje posete.
Ukoliko bismo analizirali diplomatski rečnik i komunikaciju predsednika Srbije, isključivo na osnovu njegovih svedočenja, zaključak bi bio da se Vučić rukovodi izrekom – “Što na umu, to na drumu”.
Nije važno ko je s druge strane, predsednik „neustrašivo“ odgovara i ne povija se pred moćnim i većim od sebe.
Tako smo čuli i da je predsednik spremno odgovorio bivšem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Donaldu Trampu, kad ga je pitao o Kinezima tokom sastanaka u Beloj kući.
– Oni znaju da ja smem da govorim na svakom mestu. Oni znaju da ja smem da kažem i Makronu, ja sam smeo i Trampu da kažem… Pita me Tramp, ulazim u ono…. Ovalni kabinet, kako se to zove… I kaže meni Tramp: „Hej, gde si visoki?! Šta zna Tramp s kim priča, rekli mu tu… On ogromnu energiju ima i čudesnu harizmu… ‘A ti si iz Srbije? Super izgledaš ovako… Ja ćutim, gledam, predsednik Amerike, šta će da bude pitanje – ispričao je Vučić.
Potom je usledio intenzivniji deo razgovora o Kinezima, koji nam je prepričao predsednik.
Ako se usudimo da sagledamo širu sliku, mimo Vučićevih tumačenja, videćemo da „najpoštovaniji predsednik u novijoj istoriji Srbije“, tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, u Beloj kući, deluje kao da je došao na propitivanje kod predsednika SAD. Slika koja je poslata iz Ovalne sobe izazvala je čak i podrugljivu reakciju njegovih ruskih prijatelja, koji Srbiju poštuju više nego ikad zahvaljujući čoveku koji se nalazi na njenom čelu.
Još dalje ako odemo, videćemo šefa srpske države kako tokom proslave 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu biva u potpunosti skrajnut u poslednji red, zlonamerni bi rekli – iza bubnjara.
– Nije to imalo veze ni s azbučnim redom, ne znam kako je i ko je poređao, a da pravim skandal tamo, složićete se da nije bilo ni vreme ni mesto – rekao je Vučić novinarima i dodao da „sumnja šta se tamo desilo, ali o tome ne može da govori javno“.
Očito da je u pomenutim situacijama izostalo Vučićevo čuveno “sipanje svega u lice”, ukoliko je ono ikada i postojalo bilo gde drugde, izuzev na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Ostatak teksta čitajte na portalu NOVA.
Prekrečena rođendanska čestika Vučiću ispisana na zidu kod škole “Vladislav Ribnikar”
Dodaj komentar