Magazin

Vučić i Toma Mona uživaju u nacionalnom doručku dok Drobnjak željno gleda kako predsednik pravi sendvič, simbol političke kampanje

sendvičari
Foto: Printscreen / Instagram

Istočna Srbija ima čast da njenim putevima, stazama, šumama i gorama danas prolazi predsednik! Među rajom, vrapcima i drvećem stidljivo se šapuće da donosi napredak, boljitak i razvoj. Šapuću da će njihov okoliš biti zaštićen, da će sin božiji povesti odlučnu borbu za zaštitu životne sredine i da će čitav sistem biti usmeren na suživot čoveka i prirode.

Brine naš predsednik o narodu srpskom, o svim živim bićima i pre svega putevima propalim. Valjalo bi ih opraviti, izgraditi nove i napraviti Srbiju zemljom brzih saobraćajnica sa nadom da će imati ko njima i da krstari. U obilasku gradilišta, normalno, ogladni se i umori, a nema slađeg doručka od onog radničkog – pola ’leba, salama, paradajz i jogurt i/ili zidarsko pivce.

Komunisti su imali srp i čekić, fašisti snoplje sa sekirčetom i onu snajku svastiku, a mi Srbi kokardu i petokraku smo potpuno zajebali, oterali dovraga i preuzeli ono opipljivo, što creva greje i što bale na usta izvlači. Sendvič bato, sendvič je postao nacionalni simbol Srbije.

Na jugu Srbije izmisliše odnedavno sendvič na skari, a uskoro je i veliki festival ’Leskovačka sendvičijada’. Na istoku zemlje čuveni je peglani sendvič, na zapadu sendvič na ražnju, dok na severu možemo naći sendvič na vojvođanski način kao i čuveni ’Dunavski sendvič’.

Predsednik je ipak čovek iz naroda, a vrlo je konzervativan po prirodi te ipak voli klasičnije sendvičarske specijalitete. On je pored toga što je čitav narod ’navukao’ na sendvičarenje, sada odlučio da ih posluži i najbližim saradnicima koji se još privikavaju na snižene kriterijume. Tomi Moni ovo je probudilo kamperski i avanturistički duh jer kao bogato dete nije imao prilike da u državnim školama na velikom odmoru trči u market sa drugarima, čeka u redu, i na školskim klupama razvlači majonez i kečap uz parizer ili šunku na pola vekne hleba.

„Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj!?“ navire iz osmeha ministra neposredno pre nego je predsednik odlučio da sa njim podeli Instagram doručak. Ista misao progoni i Drobnjaka koji iščekuje da će i on dobiti svoj zasluženi griz iako mu je svakako duši bliži onaj sendvič na ražnju.

– Predsednik je oduvek bio i ostao prirodnjak – napisala je na njegovom profilu jedna gospođa, očigledno veliki fan svog vođe.

– Prijatno – bio je kratak jedan od komentara.

– A ruke ste oprali? Drago je svima kada vide, da se predsednik ponaša normalno i prirodno. Dosta nama manekena za šetnju po pistama a narod su omalovažavali – napisao je treći simpatizer na privatnom profilu predsednika Srbije.

Mora se predsednik pohvaliti za jednu stvar, a to nije plaćena ljubav preko društvenih mreža. Govorim o tome da je odlično što godinama obilazi različite krajeve Srbije, dolazi lično među neke ljude koji Beograd i Andrićev venac vide samo u Drugom dnevniku RTS-a.

To je dobar standard, ne samo za nekog budućeg predsednika nego i za premijere, a naročito ministre koji bi morali da udobne kancelarije i napirlitane savetnice ostave u klimatizovanom, dok se oni kreću po terenu i proveravaju da li sistemi kojima upravljaju rade bez poteškoća.

Naravno, za to im ne treba jedna filmska ekipa u pratnji, međutim došlo je vreme da ako nije slikano kao da se nije ni desilo. To su političari na vlasti shvatili na vreme, a društvene mreže koriste za sve i svašta, a u poslednje vreme vrlo često obaveštavaju narod šta su toga dana jeli.

Nakon maminog graška, boranije i perverznih punjenih lignji, danas je na red došao i istinski nacionalni specijalitet, vrlo jednostavan – sendvič.

Vi ste narod, a narod sam ja… Očigledno da ta kovanica i dalje pali na ovim prostorima, gde je početak kraj, a kraj je početak.

Problem je što neko, kao mala Sneža kojoj je taj narod obezbedio čak i kuću za bolje uslove, i taj vaš sendvič kojim se dodvoravate običnom svetu sanja i čeka kao ozeblo Sunce. Toma Mona i vi predsedniče sendvič jedete kao da ste Ber Grils na pustolovini Srbijom, ne shvatajući da se neko na taj način, u najboljem slučaju, hrani svaki dan, ali ne zato što voli…

Sendvič je u Srba postao simbol napretka, simbol političke kampanje, poltronstva i kupovine ljubavi. Politička prostitucija usko vezana za gastronomiju i teškoću preživljavanja. Sendvič je mit, po sendviču se raspoznajemo i udružujemo. Svesno se podsmevamo svima onima koji nas sendvičarima nazivaju i njima u inat – Prijatno predsedniče!

Osuđen za pretnje Vučiću na Tviteru: Dobio 11 meseci nanogice, isto koliko i Mitrović za gaženje devojke

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
987 Shares
987 Shares
Share via
Copy link