Ministar odbrane Nebojša Stefanović dugi niz godina nalazi se u vrhu Srpske napredne stranke i važi za jednog od najodanijih saradnika Aleksandra Vučića. Nakon nekoliko meseci medijskih spekulacija da Stefanović stoji iza afere prisluškivanje, odjednom se krenulo u pročišćavanje redova vladajuće partije, a među prvim žrtvama nalazi se upravo nekadašnji ministar policije.
Nebojša Stefanović je i predsednik Gradskog odbora SNS-a, a ljudi koje je lično postavljao na različite funkcije sada mu kao po komandi okreću leđa i glasaju za njegovu smenu.
Akcija „čišćenja“ stranke započela je na sednici Predsedništva SNS-a održanoj 5. maja kada je izdat nalog Darku Glišiću, predsedniku Izvršnog odbora, da svi lokalni odbori stranke, njih 169, moraju do 17. maja da se izjasne o poverenju Stefanovića.
Dok je Vladimir Đukanović među prvima tražio razrešenje predsednika Gradskog odbora, sada je osudio stranačke kolege koji su kao i on tražili ovu kadrovsku promenu. On smatra da su to „neljudi u njihovim redovima“ koji su do „juče ljubili zadnjicu“ Stefanoviću, a sada traže politički opstanak okrećući mu leđa.
Psiholog Žarko Trebješanin ne vidi ništa čudno u ovakvom političkom ponašanju, smatrajući da je to normalno u autoritarnim sistemima poput našeg.
– Autoritarni sistem SNS-a je jedno nasleđe svih totalitarnih sistema. Odluka je uvek apsolutno jedinstvena i svako ko kaže bilo šta disonantno biće strogo kažnjen i ljudi to znaju. U SNS postoji stroga disciplina i jedan hijerarhijski sitem, u kojem sve odluke idu sa vrha. Baza zna kako treba da glasa, jer jedino priznaju onog koji u svojim rukama drži moć. Ako dođe do sukoba u sistemu, ljudi se potpuno pokoravaju onom koji je moćniji. Kad vrhovni bog kaže da taj koji im je do juče bio mali bog i koji ih je postavio tu gde jeste i činio stvari za njih, nije više mali bog, oni se okreću. Oni su ga i voleli zato što je bio mali bog i imao moć. Ništa novo. Isti posao, ista matrica, samo se smenjuju likovi – ocenjuje Trebješanin za portal Nova.rs.
Članstvo stranke glasa kao po komandi za opoziv Stefanovića, biraju stranu jačeg i pronalaze način da učvršćujući vlast Aleksandra Vučića prežive ovaj unutarstranački sukob.
Ana Mirković, psihološkinja i direktorka Instituta za digitalne komunikacije, smatra da je ovo tipičan primer po kom principu funkcioniše naša nacionalna psihologija.
– Od kumstva Obrenovića i Karađorđa, imamo situacije da najbliži saradnici prvi okrenu leđa zbog sitnog ćara i interesa. To se desilo i sa Titom, sa Milošrevićem… Mi živimo u jednom autoritarnom sistemu. Ono što je prethodnih nedelja izgledalo kao borba za prevlast, završilo se tako da je svima jasno ko je jači i ljudi se vođeni isključivo sopstvenim interesom njemu i okreću. I u životu nam je tako. Što više činiš za nekog, a on ne može da ti uzvrati na način na koji misli da bi trebalo, taj će ti prvi okrenuti leđa. Ili zbog frustracije što ne može da vrati ili zbog nekog svog interesa – kaže Mirković.
Naprednjaci su privoleli Aleksandra Šapića u svoje redove, a to može da znači da i Goran Vesić polako klizi ka izlaznim vratima. Među “otpisanima” je navodno i Zlatibor Lončar, a koga još Vuči vidi kao potencijalnu pretnju ostaje da se vidi u narednim danima.
Stefanović priznaje da je grešio, ali da nikada nije ugrozio Vučića
Dodaj komentar