Predsednik Vučić najavio je povećanje plata zdravstvenim radnicama za 5 odsto od prvog januara, a za 3.5 odsto ostalima u javnom sektoru. Od 1. aprila (ukoliko nije prvoaprilska zajebancija) povećanje plata od 5 odsto za sve.
A onda je mistično poput Deda Mraza koji koketira sa klincima i njihovim željama izjavio i:
“A još ću da vidim sa premijerkom i ministrom finansija da još nekoga iznenadimo, naše penzionere, sa malim poklonom!”
I sad se oni pitaju šta je dobri Vučko smislio da im pokloni.
Možda 100 evra, trebaju mu živi, to je dovoljno za hleb, mleko i lekove dva meseca. Sigurno je to, trebaju mu živi. On neće dozvoliti da mu glasačko telo pomre. On zna da mu još jedino oni veruju. On ih “čuva” od korone. Zatvara ih u kuće, na sigurno. Ispred televizora, najbolja su publika.
A možda neki prehrambeni paket. Ili veliko pakovanje toalet papira da brišu suze kad decu ispraćaju u Nemačku. Možda vaučer vrednosti 3.000 dinara za neku Banju. Čuva im zdravlje i kosti, Bože me prosti.
A možda je čestitka ispunjena teatralnim obraćanjem i obećanjima da im smrt ne može ništa, jer on joj je rekao da ih zaobiđe bar još koju godinu. U suprotnom sa njim će imati posla.
Žalosno je što su penzioneri svedeni na preživljavanje sa recimo 20 hiljada, pa mu je lako manipulisati njihovim potrebama. Zavoditi ih sa kojom hiljadom koju su naučili da razvuku na deset dana i da im opet “ništa ne fali”.
Žalosno je što se Vučić ophodi prema našim novcima kao prema sopstvenim, pa tako dramatično saopštava kome će on da poveća, kome smanji, za koga će možda biti poklon, ko je zaslužio…
Svojatanje našeg novca. Penzionera. Naše dece u kampanji.
Naše budućnosti.
Toliko je naložen na ulogu borca za dobrobit građana da mi nije najjasnije kako se onda malo ne cimne za decu koja čekaju da se skupe milioni evra za lečenje. Kako ne neki poklon i za njih?
Kako to da već nešto svoje nije metnuo na licitaciju, šta znam neku hemijsku, rokovnik, tanjir iz kog jede, omiljenu knjigu… verujem da bi bilo onih koji bi to izlicitirali samo da se dokopaju tanjira iz kog je vođa jeo.
I nemam ja šta mnogo da kažem na temu “mali poklon za penzionere” jer ovde “mali poklon” filozofija življenja traje. Mali poklon za posao, mali poklon za daš mi glas, mali poklon za ugovor na neodređeno, mali poklon za preko reda, mali poklon za diplomu, mali poklon za aplauz, mali poklon da ćutiš, mali poklon da pišeš šta ti se kaže, mali poklon za pitanja koja su pripremljena, mali poklon da me podržavate.
Idu novogodišnji praznici, penzioneri spremite čarape, stiže Vučko s malim poklonima iznenađenja.
Psihijatrijsko mišljenje o predsedniku Srbije
Dodaj komentar