Imena Miroslava Stojčića, Nenada Kecmana, Petra Odorovića i Miroljuba Jevtića vam verovatno ništa ne znače. E pa, ni oni sami po sebi ne znače ništa, osim da su oni neki od 30-ak direktora u Železnicama Srbije koji dnevno troše nekoliko godišnjih plata. Prosečnih, srpskih. Jedan je primljen bez diplome, drugi već 7 godina privatno uči engleski o našem trošku, treći nema sreće u ljubavi… Vesela jedna družina.
Pruge pred kolapsom
A ta družina vodi firmu čiji vozovi na prugama voze 20 km/h. Nije ni to problem, možda ne znaju, možda ne mogu, možda neće. „Nečiji su“ i „može im se“. Neće oni dugo trajati niti će slavno završiti, ali to je druga priča.
Veći problem je što svake nedelje, ili gotovo svake, neki voz firme kojom rukovode – iskoči iz šina. Mašinovođe se svakodnevno kockaju sa sopstvenim i životima desetina hiljada putnika.
I svi sa zebnjom dočekuju sutrašnjicu, a mašinovođe i pružni radnici, pošto ne mogu da se izbore sa „nečijim“ i „njihovim“, napuštaju Železnice, pa i Srbiju.
Da li smo mi u Srbiji samo nesrećni ili smo baš MAJMUNI?
Pruge u Vojvodini su katastrofalne, ali tu je barem ravno, a svi oni koji moraju da idu vozom prema Crnoj Gori glavu stavljaju u torbu.
Vozovi u žitu
Na pruzi Despotovac-Markovac kod Svilajnca je ove nedelje iskliznulo nekoliko vagona teretnjaka. Mašinovođa je izjavio da je vozio manje od 20 kilometara na sat.
– Sve je trulo, propalo, nema tucanika, pragovi stoje skoro pa na njivi, nemoguće ih je zategnuti. U istom stanju je pruga Kraljevo-Lapovo, gde je brzina 20-30, samo ponegde 40 kilometara na sat. Ništa bolje nije ni od Kraljeva prema Stalaću ili od Niša ka Velikoj Plani. U Vojvodini je slična situacija na većini pruga – ispričao je za Blic Nebojša Dukanac, predsednik Sindikata mašinovođa “Sloga Srbija kargo”.
– Po Vojvodini, oko Kraljeva, Svilajnca, kada voz iskoči – ode u kukuruz naravno. Sve ovo je mačji kašalj u poređenju sa deonicom Užice-Vrbnica kod Prijepolja. Trasirana je nad dubokim provalijama, u kanjonima reka, kroz tunele, preko visokih mostova. Ovo je zbog geografske konfiguracije ubedljivo naša najrizičnija pruga, visinska razlika između Bijelog Polja i Užica je čitavih 900 metara, teren je nepristupačan, dešavaju se odroni, zimi lavine. Pritom, pruga je u katastrofalnom stanju – objašnjava Dukanac.
Puter na glavi, mast na šinama
Zbog nebezbednosti saobraćaja između Priboja i Štrbaca prošle sedmice tri dana je bio u prekidu saobraćaj na barskoj pruzi. Iz “Železnica” je poručeno da su šine bile zamašćene, ali nije rečeno čime.
Možda neki od direktora skida puter sa glave pa odlaže kao otpad!?
A ovako, vozovi idu po pragovima proizvedenim 1972. godine, pričvršćeni su šrafovima koji mogu i rukama da se izvade. Čuvara pruge je veoma malo, od njih čujem da mostove niko stručan ne kontroliše. Kako da mašinovođa pređe preko zamašćene šine ako na lokomotivi ne rade peskare? Ko da proveri šine kad nema pružnih radnika? Ako nema novca za remont barske pruge, bolje je obustaviti saobraćaj nego da se hvatamo za glavu ako voz sleti u kanjon.
U Železnicama Srbije ne vole da komuniciraju s novinarima ako nisu u pitanju promotivni prilozi. Tu se onda pojave u skupim odelima, sa velikim lažnim osmesima, u društvu partijskih drugova.
Veliki, važni, nečiji.
Dodaj komentar