Vladika Jovan, pripadnik 63. padobranske brigade, sleteo na ustoličenje bez helikoptera i pancira

Na dan uoči ustoličenja novog episkopa budimljansko-nikšićkom Metodija, episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk se padobranom spustio u manastir Đurđevi stupovi.

Za mnoge je prizor ispred manastira u Beranama bio neočekivan, do oni koji su upoznati sa biografijom episkopa pakračko-slavonskog nisu bili iznenađeni time što je vladika Jovan izabrao da se baš na ovakav način pojavi na ustoličenju Metodija, koji je takođe veliki ljubitelj padobranstva.

U intervjuu za Nova.rs, vladika Jovan je opisao kako se kod njega javila ljubav prema padobranstvu, navodeći da je do sada imao više od 400 skokova.

– Nije tu u pitanju nekakvo sportsko interesovanje. Ja sam 2002. godine uveden u 63. padobransku brigadu, kao deo eksperimenta kako će funkcionisati buduće vojno sveštenstvo u tadašnjoj Vojsci Jugoslavije, a sada Vojsci Srbije. Odluka je bila da se počne sa elitnom jedinicom, kao i u svakom drugom slučaju kad su u pitanju eksperimenti te vrste, jer to se uvek radi u najboljim jedinicama. Tako je odlučeno da to bude 63. padobranska brigada, čije sam pripadnike već poznavao. Ja sam, naravno, prethodno prošao fizičke i psihičke, odnosno psihološke testove. Prvi zaključak je bio da sveštenik mora da prođe sve ono što prolazi svaki pripadnik jedinice i da on ne može ni po čemu biti izdvojen od života vojnika. Tako sam ja prošao osnovnu padobransku obuku u Nišu – zahtevnu i tešku, nakon čega sam postao padobranac. To je jedinica iz koje se ne odlazi lako, nađite mi muškarca koji se ne ponosi time što je padobranac, svakako i ženu, ali to je izrazito podvižnički, muški posao. Ne možete vi sada skočiti, postati padobranac i ponašati se kao da ste isti kao pre, to je nemoguće. Ne postoji čovek koji je ostao isti posle skakanja padobranom – rekao je Vladika Jovan.

Vladika Jovan  je prethodnog dana služio liturgiju u crkvi Preobraženja Gospodnjeg u centru Berana.

Pored toga što je na čelu jedne od najznačajnijih eparhija SPC, vladika Jovan je i naučnik, podoficir, filozof, pesnik, rok kritičar, istoričar, ali pre svega – čuvar sećanja na žrtve naših predaka.

Ovaj Kra­ji­šnik, po­red Te­o­lo­škog fa­kul­te­ta, za­vr­šio je i ju­žno­slo­ven­ske je­zi­ke i knji­žev­nost, a di­plom­ski rad o Mi­lo­šu Cr­njan­skom, ko­ji je bra­nio na Ka­te­dri za sti­li­sti­ku u Za­gre­bu, oven­čan je Bran­ko­vom na­gra­dom Ma­ti­ce srp­ske 1991. go­di­ne i da­nas se ko­ri­sti na post­di­plom­skim stu­di­ja­ma u vi­du knji­ge „Cr­no sun­ce, i oko nje­ga krug”.

Vla­di­ka go­vo­ri en­gle­ski, ru­ski i he­brej­ski je­zik, slu­ži se ne­mač­kim, grč­kim i sa ne­ko­li­ko slo­ven­skih je­zi­ka i član je Ko­mi­si­je Sve­tog ar­hi­je­rej­skog si­no­da za pre­vod Sta­rog za­ve­ta. Struč­njak je za pro­u­ča­va­nje ho­lo­ka­u­sta i na tu te­mu od­bra­nio je ma­gi­star­ski rad u Je­ru­sa­li­mu, gde je bo­ra­vio osam go­di­na. Ob­ja­vio je i niz ra­do­va o sa­vre­me­noj mu­zi­ci i kul­tu­ri, te­o­ri­ji i prak­si sa­vre­me­nih me­di­ja, je­dan je od tvo­ra­ca pr­ve ra­dio-sta­ni­ce u SPC, Ra­dio Sve­ti­go­re, a bio je i ured­nik isto­i­me­nog ma­ga­zi­na.

Uz episkopa pakračko-slavonskog, na ustoličenje novoizabranog episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija, došao je veliki broj arhijereja SPC, uključujući i patrijarha Porifirija i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.

Izvor: Nova.rs