Na dan uoči ustoličenja novog episkopa budimljansko-nikšićkom Metodija, episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk se padobranom spustio u manastir Đurđevi stupovi.
Za mnoge je prizor ispred manastira u Beranama bio neočekivan, do oni koji su upoznati sa biografijom episkopa pakračko-slavonskog nisu bili iznenađeni time što je vladika Jovan izabrao da se baš na ovakav način pojavi na ustoličenju Metodija, koji je takođe veliki ljubitelj padobranstva.
U intervjuu za Nova.rs, vladika Jovan je opisao kako se kod njega javila ljubav prema padobranstvu, navodeći da je do sada imao više od 400 skokova.
– Nije tu u pitanju nekakvo sportsko interesovanje. Ja sam 2002. godine uveden u 63. padobransku brigadu, kao deo eksperimenta kako će funkcionisati buduće vojno sveštenstvo u tadašnjoj Vojsci Jugoslavije, a sada Vojsci Srbije. Odluka je bila da se počne sa elitnom jedinicom, kao i u svakom drugom slučaju kad su u pitanju eksperimenti te vrste, jer to se uvek radi u najboljim jedinicama. Tako je odlučeno da to bude 63. padobranska brigada, čije sam pripadnike već poznavao. Ja sam, naravno, prethodno prošao fizičke i psihičke, odnosno psihološke testove. Prvi zaključak je bio da sveštenik mora da prođe sve ono što prolazi svaki pripadnik jedinice i da on ne može ni po čemu biti izdvojen od života vojnika. Tako sam ja prošao osnovnu padobransku obuku u Nišu – zahtevnu i tešku, nakon čega sam postao padobranac. To je jedinica iz koje se ne odlazi lako, nađite mi muškarca koji se ne ponosi time što je padobranac, svakako i ženu, ali to je izrazito podvižnički, muški posao. Ne možete vi sada skočiti, postati padobranac i ponašati se kao da ste isti kao pre, to je nemoguće. Ne postoji čovek koji je ostao isti posle skakanja padobranom – rekao je Vladika Jovan.
Vladika Jovan je prethodnog dana služio liturgiju u crkvi Preobraženja Gospodnjeg u centru Berana.
Pored toga što je na čelu jedne od najznačajnijih eparhija SPC, vladika Jovan je i naučnik, podoficir, filozof, pesnik, rok kritičar, istoričar, ali pre svega – čuvar sećanja na žrtve naših predaka.
Ovaj Krajišnik, pored Teološkog fakulteta, završio je i južnoslovenske jezike i književnost, a diplomski rad o Milošu Crnjanskom, koji je branio na Katedri za stilistiku u Zagrebu, ovenčan je Brankovom nagradom Matice srpske 1991. godine i danas se koristi na postdiplomskim studijama u vidu knjige „Crno sunce, i oko njega krug”.
Vladika govori engleski, ruski i hebrejski jezik, služi se nemačkim, grčkim i sa nekoliko slovenskih jezika i član je Komisije Svetog arhijerejskog sinoda za prevod Starog zaveta. Stručnjak je za proučavanje holokausta i na tu temu odbranio je magistarski rad u Jerusalimu, gde je boravio osam godina. Objavio je i niz radova o savremenoj muzici i kulturi, teoriji i praksi savremenih medija, jedan je od tvoraca prve radio-stanice u SPC, Radio Svetigore, a bio je i urednik istoimenog magazina.
Uz episkopa pakračko-slavonskog, na ustoličenje novoizabranog episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija, došao je veliki broj arhijereja SPC, uključujući i patrijarha Porifirija i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.
Dodaj komentar