Svaki roditelj pri prvom uključivanju svog deteta u bilo kakav kolektiv uključuje se i u roditeljsku Viber grupu. Legenda kaže da ništa čoveku teže ne pada od ovih grupa na kojima bi trebalo da se podele informacije i obaveštenja koja su korisna za sve.
Naravno, ništa tu ne može jednostavno jer te grupe sadrže u proseku po 30 ljudi i po isto tako najmanje 30 ćudi iako se broj ćudi ne može jasno ustanoviti i ume da ode do neverovatnih granica.
Ako ste roditelj predškolca ili pak osnovca i primorani ste da budete deo Viber grupe na kojoj roditeljska ekipa organizuje stvari onda je period oko Nove godine, 8. marta i kraja školsko-vrtićke godine za vas poseban stres.
Postala je ustaljena praksa da se roditelji dogovaraju oko novčanog učešća prilikom kupovina poklona vaspitačici, učiteljici ili razrednoj starešini za 8. mart, te da se kupuju prikladni pokloni u vidu vaučera u različitim buticima ili prodavnicama satova i nakita, pa i da se prikupljena suma uplati na posebnu bankovnu karticu koja se može iskoristiti bilo gde. Jer takva kartica ni slučajno nije isto što i novac u koverti ili keš zadenut za pojas, smatra deo roditelja koji najčešće potencira kupovinu prigodnih darova uz obavezno objašnjenje da su to osobe koje čuvaju ili pak uče njihovu decu „zaslužile“ i da je lepo „da imaju po čemu decu da pamte“.
Ipak, 8. mart je mala maca za ono s čim se roditelji suočavaju kada njihova deca završavaju jedan period svog školovanja – predškolsko, rastanak sa učiteljicom ili pak razrednim starešinom. Cifre koje se skupljaju veoma često prelaze granice svakog ukusa, a sve pod maskom zahvalnosti.
Kupuju se laptop računari, uplaćuju se putovanja, nabavljaju se bankovne kartice, kupuju se bicikli, trotineti, zlatni nakit… Na insistiranje najglasnijih i očito najzahvalnijih roditelja poneko se pobuni i pokuša da vrati diskusiju u realnost i normalnost, ali ipak većina ostaje nema i samo uplati koliko se traži jer znaju da su bitku izgubili.
Do koje mere je sve postalo suludo, jasno je izneo jedan ogorčeni otac, predlažući da razrednoj kupe garsonjeru, a kad se već toliko cimaju red bi bio da par desetina stambenih kvadrata kupe i za direktorku jer će im to „ostati večna uspomena“.
Na Tviteru je osvanuo sarkastičan komentar jednog oca kojem su se smučile megalomanske želje ostalih roditelja.
Kraj skolske godine. Viber grupa. Roditelj, za nijansu ogorceniji od mene 😂 pic.twitter.com/7wcD0rUBc7
— Ksenija (@Ksenija76o) June 10, 2021
– Ja sam mislio ovako. Da svi udružimo sredstva u jednoj banci i primamo platu na istom mestu, i onda da podignemo stambeni kredit i kupimo dve garnisere (garsonjere) – jednu za direktorku, a drugu za razrednu. To će svakako da im ostane večna uspomena na nas i mi ćemo narednih 30 godina biti vezani jedni za druge. Možemo da pitamo i decu šta misle o tome, a možda nema potrebe, složićete se. Molim vas da iznesete svoje predloge.
Kako se ispostavlja, na osnovu komentara drugih roditelja na objavu, suluda ideja o kupovini dva stana nije toliko daleko od realnosti buduće da se za prigodan poklon skuplja najmanje po 1000 dinara po detetu.
Dodaj komentar