Oca je upoznao sa 28 godina, dozvolio je da samo ljubav ispuni njegovo srce, a posvetio mu je i zbirku pesama. Stevo Žigon za sobom je ostavio vanbračnog sina Vida.
Vid Žigon stanuje u Sloveniji, u blizini Ljubljane. Ima tri sina, a kako kaže sva trojica su talentovana za umetnost.
Stevo Žigon, pored ćerke Ivane, ima i vanbračnog sina Vida.
Upravo njegov sin, odlučio je da progovori o svom ocu i u iskrenoj ispovesti na svom Fejsbuk profilu ispriča, svoju životu priču.
– Godine 1971. Stevo Žigon je došao u Ljubljanu, gde je u ljubljanskoj drami režirao Pigmaliona. Elzu Dulitl glumila je moja majka Meta Vranič, tada veoma mlada, lepa i talentovana glumica. Moglo bi se reći, da sam se nehotice dogodio kao proizvod jedne kratke romanse, između velikog glumca i moje majke, koja se odlučila za mene uprkos situaciji, u kojoj je bilo očigledno, da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao već familiju. Ja sam to saznao, kada sam imao 15 godina, ali nisam hteo da ga potražim, iako je i on znao za mene, prvenstveno zbog toga jer sam imao očuha, koji me posvojio još kao dete, a i zbog toga jer nisam znao kako će reagovati njegova familija.
– Kad sam sabrao dovoljno snage da ga konačno upoznam bilo mi je 28 godina. Odmah sam otišao u Beograd, gde su me divno primili, iako nijedan od članova porodice osim Steve nije znao da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kad je preminuo, dolazio sam k njemu u Beograd i to su bili izvanredni trenuci, koji se ne mogu zaboraviti. Jedan dan pre njegove smrti on me zvao u Ljubljanu i pitao me da li mogu da mu oprostim što nije hteo da me pronađe, i kad sam mu kazao da ga volim izgledalo je kao da je to jedino što još treba da zna pre nego nas ostavi. Još uvek sam u bliskom kontaktu sa njegovom ćerkom Ivanom Žigon, koja je bila i kod mene u Ljubljani.
– Inače se od detinjstva bavim poezijom, zato sam napisao pesmu o svom ocu Stevi Žigonu, koja je originalno napisana na srpskom jeziku. Uključena je u moju treću knjigu (koja je baš zbog toga bilingvalna, moje pesme je prevela poznata pesnikinja i moja velika prijateljica Ana Ristović), koja je zapravo čitava posvećena mome ocu. Sada mi je 48 godina i imam tri sina, koji su svi veoma talentovani za umetnost. Živim blizu Ljubljane u Sloveniji- poručio je Vid Žigon.
OTAC, Vid S Žigon
Sve više sam nalik
tvojim mislima o meni
a i ti si samo dete
moje drevne mašte.
Otkrio si mi što znači
biti naivan u svetu
lišenom istinskih Idiota
a ja sam ti došao
kao poslednja uloga
koju ne moraš da glumiš
jer je znaš od rođenja.
Kad si me prvi put zvao
upoznao si se sa sobom
sa korenom istinske ljubavi
prema samome sebi
koja ruši zidove svesti
o sopstvenoj biti ka smrti.
U poslednjim danima tvojim
ja sam bio taj koji režira
tvoje nedodirive greške
koje su tvoju iskonsku ljubav
napravile odviše ljudskom.
Znao si da ne možeš umreti
bez oprosta svemu što nas
dodiruje šakom pokolenja
koja je duža od svemira
jedinstvenosti palog čoveka.
Možda je bolje da se nismo
prije sreli jer naš susret
pocrvenio bi od tame vremena
u kojoj nema vremena
za bol ponovnog rođenja.
I gle sad sam se našao
sam pred tvojim snovima
koje i dalje snivaš u meni
nastavljajući put u mojim
manama koje padaju
na naše drvo kao zavičaj.
U melanholiji snova uvek
se možemo sresti i kada
nema kišne kapi na prozoru
neispunjivog obećanja.
Najzad sam te posinovio
a ti si u meni našao svog
izgubljenog oca koji nikad
nije bio važan ali ipak
u tom šupljem carstvu majki
koje jedu nerođena deca
vredi samo muška reč.
I kad smo išli u poslednju
šetnju uz trčanje tvog psa
Bimba koji je počeo da laje
u našu tamu napravili smo
tek prvi krug oko sunca
nikada izgovorenih reči.
Tada si zastao i zgrabio
me za ruku moga sina koji
je najviše nalik na tebe
pa sada pada u besprostor
besprekorne nade koju
smo zasadili u njegovu Bit.
Sin je otac ocu kazao si
njegovim rečima i odletio
u kromosome njegove mašte.
Nisam vikao za tobom
samo sam stajao tamo
sam na oluji i gledao Bimba
kako te prati u besmrt
gde se već odavno poznajemo.
I poljubio sina za laku noć.
Dodaj komentar