Višednevni protesti širom Rusije zbog „specijalne operacije“ u Ukrajini dobili su novu notu kroz hapšenje preko sedam hiljada ljudi, između ostalih i mnogobrojne dece koji su nosili antiratne parole.
Pored mališana, najveću pažnju javnosti privuklo je privođenje umetnice i aktivistkinje Jelene Osipove, koja je u više navrata skretala pažnju svojim posterima koji su se odnosili na protivljenje ratnim zbivanjima.
Prvi put je njen aktivizam zapao za oko medijima još 2015. godine, a sinoć je u Sankt Petersburgu ponovo održan protestni skup sa željom da se rat u Ukrajini hitno prekine.
Mediji sa predznakom Zapada su izvestili da je Osipova preživela okupaciju Lenjingrada, današnjeg Petersburga, te da je ruski režim pod vođstvom Vladimira Putina odlučio da njen pomiriteljski glas suzbije u samom korenu.
Jasno je da Putin nema nameru da odustane, kao što je jasno da su u sukobima od 2014. do današnjih dana najveću žrtvu podneli obični ljudi, civili, koji su samo želeli da žive slobodno u svoj svojoj skromnosti.
Jelena Osipova ima 77. godina, sudeći prema novinskim naslovima, ali nije najjasnije kako je moguće da je preživela okupaciju Lenjingrada ako se broj njenih godina oduzme sa 2022. godinom. Ispada da je rođena ’45. te ukoliko se zna da je Lenjingrad pod okupacijom bio od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. godine, postavlja se pitanje koliko je taj podatak tačan?
U svakom slučaju, osuda je velika, glas za mir u Rusiji je ukinut podjednako kao i glas za istinu u medijima koji prate politiku SAD-a i drugih „doslednih“ članica NATO pakta.
Objektivnost, istina i pravda su najbrutalnije pogažene više puta u istoriji čovečanstva, a opet smo se nekako svi zgrozili cenzurom prateći vesti u protekle dve godine i sve što je vezano za koronavirus. Sada je samo nastavljeno sa ratom u Ukrajini.
Ponovo se prećutkuju žrtve jedne strane zarad političkog profiterstva, a ljudi koji u Rusiji samo žele mir sa svojom braćom, običnim narodom Ukrajine, sada su pod udarom od strane sopstvene vlasti.
Tolerancija i mogućnost da druga strana iznese svoje shvatanje nikada u Rusiji nije bilo dočekano sa oduševljenjem, a svi oni koji makar malo oštrije udare po politici vlade i predsednika bivali su i bivaju stavljeni na tanak led.
Nije situacija ništa bolja ni u drugim, navodno demokratskim zemljama, nemojmo se zavaravati i verovati u bajke. Svako onaj ko želi da ugrozi postojeći društveno politički poredak može biti srećan ukoliko ga samo proglase za komunistu ili teroristu, odnosno prosto rečeno, ukoliko ga zbog njegovih političkih i ideoloških uverenja ne proguta mrak.
Svet se menja pred našim očima, a teško je biti svedok takvih zbivanja. Zbog toga je hrabrost bez sumnje biti na ulicama gradova Rusije i tražiti mir, a ne sa bezbedne udaljenosti huškati Slovene na Slovene. To je bezobrazluk, zlo, profiterstvo i sumrak humanizma, a ne borba za nekakve demokratske vrednosti, slobodu i suverenitet.
Po sredi je sukob između Amerike, odnosno NATO saveza, sa Rusijom, preko leđa Ukrajinaca koji naravno nisu svi neonacisti i koji većinski samo žele da žive, putuju i rade za novac koji bi im omogućio pristojan život.
Nama naše iskustvo ne dozvoljava da budemo ovce iznova. Ne možemo se praviti idioti iako to traže svakodnevno od nas. Svako ko veruje da Amerika Ukrajincima želi dobro, odgovorno tvrdim da je sišao sa uma, odnosno, pre će biti da je ‘masnu’ proviziju naplatio za te svoje gluposti.
Iskreno verujem da su osobe poput Jelene Osipove na ulicama Rusije iz čistog patriotizma i ljubavi prema životu, ali se ne sme smetnuti iz fokusa da i među tim iskrenim borcima za pravdu, istinu i čestitost uvek ima i ubačenih elemenata koji „operišu“ u tajnosti i koji tu ljudsku dobrotu i iskrenost podlo i obilato koriste. I to nas je naše ‘preskupo’ iskustvo naučilo.
Dodaj komentar