Veliki broj ljudi sa Balkana u potrazi za boljim životom odlučuje se da sreću potraži u nekoj od bogatijih evropskih zemalja. Iako većina njih ostane da živi u inostranstvu ima i onih koji ne uspeju da se adaptiraju na život u drugoj zemlji. Takav je slučaj i sa Markom iz Tomislavgrada.
– Živiš radnu sedmicu od ponedeljka do petka fokusiran samo na rad, na dolazak kući, na spavanje i na buđenje, i opet na isti posao. Petak i subotu izlaziš. Ali živiš od plate do plate – razočarano je za “Deutche Welle” ispričao Marko.
Nije sve tako crno
Međutim, neke stvari su mu se ipak svidele:
– Ss 20 godina svako te smatra ozbiljnim, niko te ne kritikuje ako radiš svoj posao kako treba.
Mladi Marko je u potrazi za srećom Minhenu u šest meseci promenio šest poslova.
– Uvek sam razmišljao o povratku, na šetnje s psom, videti se sa svojim prijateljima, da mogu s njima popiti kafu. Nije me zanimalo ništa čime bih sebe formirao, a bio prazan iznutra – shvatio je.
Ostaje u Bosni i Hercegovini
Nakon iskustva u Nemačkoj, Marko zaključuje.
– Ovde imam oca i dedu. Imam sve ovamo, mogu i ovamo nešto ostvarit. Tu sam se rodio, mislim da ne trebam više govoriti zašto sam se vratio. Ostajem u BiH, formirat ću se ko osoba, studiraću, radiću, šta ja znam, zadovoljan sam životom kojim vodim.
Slobodno vreme, dobre plate, pristupačne cene: Ovako žive Srbi u Nemačkoj
Ko placa ove tekstove? Malo malo pa se vrte po novinama.