Tamaru Misirlić, maturantkinju Ekonomske škole iz Vranja, sugrađani su do sada uglavnom znali kao uspešnu karatistkinju i državnu reprezentativku, koja je u ovom sportu do sada osvojila preko osvojila trista medalja. Međutim, od prošle godine, Tamara je aktivno počela da se bavi i humanitarnim radom.
Inicijalna kapisla u Tamarinom slučaju bila je tragična priča devojčice Anđele, koja je sa majkom živela u katastrofalnim uslovima, u ruševnoj planinskoj kući.
Tamara je odvojila deo novca od svoje stipendije i krenula na put od 45 kilometara, kako bi ovo devojčici lično uručila poklon.
Tužna sudbina devojčice ANđele i njene majke toliko ju je ganula da danima nije mogla da ih izbaci iz glave. Posebno je mučilo pitanje kako to da bogati ljudi, među kojima je dosta i onih koji su bogatstvo stekli preko noći, mogu da budu imuni na ovakvu nesreću koja je zadesila ovu malu devojčicu i njenu majku.
U tom trenutku čvrsto je odlučila da sama krene da pomaže ovim ljudima koji su zbog svoje sirotinje zaboravljeni od svih. Od tada Tamara neumorno traga za ljudima sa margine, kako bi im pružila ruku pomoći i vratila nadu u bolje sutra.
Iako ih redovno zatekne u pocepanoj, prljavoj odeći i potpunoj nemaštini ona je spremna da im uputi reči ohrabrenja, zagrli ih i za njih pripremi neki vid pomoći.
„Na početku mog humanitarnog rada, u ovom vremenu poremećenih vrednosti, veliku pomoć su mi pružili drugovi i drugarice iz mog odeljenja na čemu sam im veoma zahvalna. Pomažu mi i mnogi nepznati ljudi i sve to mi je dalo snagu da krenem još odlučnije da pomažem ljudima koji nemaju od čega da žive“, priča Tamara.
Svo svoje slobodno vreme Tamara je na terenu, a njena Fejsbuk stranica puna je fotografija ljudikojima je pomoć neophodna. Kada njoj neko priskoči u pomoć srce joj je puno i Tamara se sa rukama punim poklona vraća familijama kojima je ta pomoć najpotrebnija.
„U takvim situacijama svi me dočekaju sa osmehom i suzama u očima. Deca mi odmah potrče u zagrljaj i grle do iznemoglosti. Kada osetim njihove nejake ručice oko svog vrata znam da sve ovo što radim ima i te kakvog smisla“, kaže kroz osmeh Tamara.
Iza ove humane devojke za primer koja izgledom podseća na mis sveta je mnogo neprospavanih noći, jer često ne stiže sve što je naumila u jednom danu.
Dok se danju bavi humanitarnim radom i treninzima, noću uči kako ne bi zaostala iza svojih drugara u školi. Uprkos tome, ni u jednom trenutku nije zapostavila svoje obaveze koje ima kao sudija i pomoćnik trenera u Karete klubu Vranje.
Autor: Gordana Nastić/Jug media
Sve fotografije: Tamara Misirlić
Siromašne majke sa puno dece su odlučile da budu neodgovorne i neću da im pomažem
Dodaj komentar