Preskočite ove namirnice na švedskom stolu – mogle bi biti opasne

Većina gurmana se slaže da kada ste na odmoru, jedna od pogodnosti boravka u hotelu je kontinentalni doručak ili doručak na bazi švedskog stola. S druge strane, jedna od najvećih poteškoća koje možete doživeti na odmoru je da sve vreme provedete u kupatilu, nakon što ste se otrovali hranom.

Hrana koja je stajala napolju celo jutro može biti izložena velikom riziku od potencijalne bakterijske kontaminacije, tako da je važno znati koja je hrana bezbedna za jelo, a koju biste možda želeli da preskočite.

– Postoje dva glavna faktora o kojima razmišljam, a koja mogu povećati rizik od dobijanja bolesti uzrokovanih hranom – objasnila je dr Elen Šumaker, direktorka programa „Bezbedni tanjiri“ na Državnom univerzitetu Severne Karoline.

– To je kontrola temperature hrane i druge stvari koje potencijalno kontaminiraju posuđe ili hranu zbog nedostatka pranja ruku.

Često ne možete da uočite razliku kada je hrana kontaminirana, tako da je ključno unapred znati na šta treba paziti.

– Postoji veliki broj različitih mikroorganizama koji mogu da kontaminiraju hranu i za koje se može ispostaviti da su patogeni ili da proizvode toksine – rekao je dr Brajan Kuok Le, prehrambeni naučnik i konsultant za prehrambene nauke.

– Na primer, kod određenih vrsta E. coli, salmonele ili listerije, potrebno vam je samo nekoliko ćelija da zaista izazovete katastrofu.

Stručnjaci za bezbednost hrane otkrili su šta obično izbegavaju na doručku u hotelima, a šta im je prijatno da jedu i piju.

Izbegavajte toplu hranu (poput mesa ili proizvoda od jaja) koja se ne drži na toploj temperaturi.

– Vruća hrana treba da ostane topla, a hladna hrana treba da ostane hladna – rekla je Šumaker. Ovo pomaže da se izbegne temperaturno opasna zona u kojoj bakterije vole da rastu.

– Kada se hrana ostavi u „opasnoj zoni“ (između 4 i 60 stepeni Celzijusa) duže od dva sata, klice od kojih se razbolite mogu se brzo razmnožavati. A u okruženju za doručak na bazi švedskog stola hrana će verovatno stajati duže od toga. Ako vidite pljeskavice s kobasicama, slaninu, kajganu, kiš ili druge proizvode od mesa i jaja kako stoje napolju bez ikakvog uređaja za zagrevanje, poželećete da ih preskočite. Ovu vrstu hrane treba održavati toplom uređajem kao što je grejaća ploča ili posuda za pečenje – objasnila je Šumaker.

– Ovo, naravno, ne daje tačnu temperaturu, ali je pokazatelj da se poduzimaju mere za održavanje hrane u sigurnom temperaturnom rasponu – rekla je Šumaker.

Izbegavajte hladnu hranu (poput mlečnih proizvoda i svežih sokova) koja se ne čuva na niskim temperaturama.

– Ako mleko stoji, a nije na ledu ili nije ohlađeno, to je nešto što planiram izbegavati – rekao je Le. Treba se pobrinuti da kvarljive namirnice (poput jogurta, sireva i mesnih delikatesa) budu na hladnom i da ostanu izvan temperaturne „opasne zone“.

Prethodno narezano voće i povrće (kao što su paradajz, zeleno povrće i dinja) takođe bi trebalo biti ohlađeno jer kada se nareže mesnati deo, može doći do rasta bakterija zbog nivoa vlage i pH. Što se tiče sokova, i sveži i pasterizovani trebaju biti hladni. Budući da sveži sok nije pasterizovan, izložen je većem riziku za razvoj štetnih bakterija kada se ostavi na sobnoj temperaturi. Pojedinačno pakovana pavlaka i paketići maslaca takođe se ne moraju držati na hladnom. Takva je pavlaka pasterizovana pa nema bakterija, a so u maslacu pomaže mu da se ne kvari dok stoji na policama dućana, objasnila je Šumaker.

Izbjegavajte voće i povrće koje je mokro ili teško za čišćenje: Bryan Quoc Le jede iz salatnog bara ako izgleda čisto i sveže, no obraća pozornost na znakove da se voćem i povrćem ne postupa pravilno. Na primer, ako vidi mekane rubove ili ako je na površini voća i povrća prljavština, to može značiti da je staro ili da nije temeljito oprano. Dinje mogu biti posebno rizične jer ljudi često ne peru koru, rekao je. Ako je kora oštećena i na njoj ima bakterija, može se proširiti na unutarnji deo dinje.

Takođe može unakrsno kontaminirati drugo voće ili povrće koje dotakne.

– Sveže povrće koje se inače bere sa zemlje, poput zelene salate ili kupusa, može pokupiti dosta prljavštine i zatim je preneti ako nije pažljivo oprano – dodao je Le. Prljavština može početi proizvoditi niz različitih mikroorganizama. Trebalo bi izbegavati sirove klice. Uzgajaju se iz semena u toplim, vlažnim uslovima, koji su idealni za rast E. coli, salmonele i listerije. Ako je samo nekoliko štetnih bakterija prisutno u ili na semenu, bakterije mogu narasti do visokih razina tokom klijanja.

Izbegavajte sve iz zajedničke posude koja nemaju pribor za posluživanje: Naravno, taj pladanj s voćem može izgledati ukusno – sve dok ne primetite da nema pribora za posluživanje i da ga ljudi dodiruju golim rukama. Ako nisu oprali ruke nakon korištenja toaleta, kašljanja ili duvanja nosa, mogli bi kontaminirati drugu hranu na tanjiru.

Kada koristite pribor za posluživanje ili zajedničke začine koje mnogi drugi ljudi dodiruju, trebali biste proveriti jesu li vam ruke čiste pre nego što uzmete hranu s tanjira. – Uvek pokušavam dezinfikovati ruke između spremanja tanjira i sedanja za sto. Norovirus, poznat kao želudačni virus, prenosi se nečistih ruku na posuđe i površine. Može opstati na površinama nedeljama ako se ne dezinfikuju – rekla je Shumaker.

Koju je hranu i piće najsigurnije jesti u hotelskom okruženju za doručak?

Hrana i piće trebaju biti posluženi na odgovarajućoj temperaturi i treba prati ruke pre jela, dve su najvažnije smernice. Postoji nekoliko namirnica za koje stručnjaci kažu da su najsigurnije za konzumiranje.

– Verovaću više upakovanoj hrani, poput mafina ili pojedinačnih jogurta samo zato što postoji mnogo procesa koji su uključeni kako bi se osiguralo da budu sigurni – rekao je Le. – I niko ih ne dira niti rukuje njima.

Celo voće koje nije rezano, kao što su banane i narandže, opcije kuvane po narudžbi, kao što su omleti i žitarice u posudi takođe su obično siguran izbor. Osobe koje su u većem riziku od trovanja hranom (oslabljen imunološki sistem, trudnice, stariji od 65 godina ili mlađi od 5 godina) trebaju posebno paziti na to šta je sigurnije jesti i šta izbegavati. Iako se svako može otrovati hranom, pojedinci u tim grupama mogli bi se ozbiljno razboleti.

Izvor: Večernji list