Nakon što smo dobili narodne predstavnike u parlamentu, koji ovoga puta čine poslanici vlasti i opozicije, očekivalo se da strasti i društvene napetosti splasnu, da se neslaganja i rasprave umesto sa ulice, televizije, naslovnica tabloida i Jutjub kanala uvedu u neki legalni tok i da demokratija, konstruktivnost i pristojnost nadvladaju politički haos, kao i pretnje i ucene kojih smo se naslušali prethodnih godina.
Umesto toga, svi oni koji svoj život truju prenosima iz Skupštine mogu čuti nagomilane prazne priče, fraze i opaske, podsmehe kao i besmislene aplauze poslanika upućene svojim partijskim i koalicionim kolegama.
Ipak, vređanje, međusobne optužbe i primalni instinkti umalo su prerasli u fizički okršaj između šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenka Jovanova i poslanika Narodne stranke Borislava Novakovića.
Jovanov je reagovavši na izlaganje Miroslava Aleksića, šefa poslaničke grupe Narodne stranke, rekao da ga „ne čudi da (Aleksić) najveći aplauz dobija od onog ko je bio sa one strane brave jer je opljačkao Novi Sad”, mislivši upravo na Boru Novakovića.
To je razjarilo Novakovića, nakon čega je on ustao sa svog mesta i uputio se ka skupštinskim klupama u kojima se nalaze poslanici iz redova naprednjaka.
„Ološu jedan, šta je? Aj dođi“, rekao je Novakoviću u uličnom maniru poslanik Jovanov.
Za Novakovićem su krenuli njegove kolege advokat Vlada Gajić, kao i Miroslav Aleksić, koji su uspeli da ga urazume i odvuku nazad na njegovo poslaničko mesto.
Sa druge strane, ispred Jovanova kao živi zid pojavili su se njegove kolege Vladimir Đukanović i Marijan Rističević, a čuo se i ženski glas koji je iz prikrajka nastavljao da provocira.
„Pozdravio te Bojović, smestio si oca troje dece u zatvor! Sram te bre bilo! Šta ti hoćeš?! Šta ti hoćeš!? Šta ti hoćeš!?“, nastavljala je poslanica koja van poslaničke dužnosti po svemu sudeći insistira da joj se uvaže prava koja zaslužuje jedna dama, dok se u parlamentu ponaša na ovaj prostački i nedostojan način.
Sumanuto zvuči da je tokom čitavog incidenta najsmireniji, makar samo protokolarno, bio Vladimir Orlić predsednik Skupštine Srbije koji je insistirao da „galama prestane i da svi sednu na mesto“.
Parlament u Srbiji nikada nije bio uzorna institucija, iako je po Ustavu ona najviša zakonodavna i najvažnija s obzirom da navodno predstavlja narodnu volju i različite ideje, shvatanja i sugestije za izvršnu vlast.
Nakon stravičnog primitivizma koji narod gleda u rijaliti programima, nakon tuča, pljuvanja, najjezivijeg vređanja i pretnji, ovakve pojave u Skupštini više ne izazivaju nekadašnu pažnju običnog sveta, koji se seća „zlatnog doba“ srpskog parlamentarizma i njegove superzvezde Vojislava Šešelja koji je u toj sali vadio pištolj, klevetao, polivao vodom i zlikovce i ubice veličao na nivo nacionalnih heroja.
Ovaj „ša je bilo“ momenat ipak je samo ’softić’ za razliku od onoga što bismo imali prilike da vidimo da kojim slučajem Veljka Belivuka umesto na optuženičkoj, gledamo u poslaničkoj klupi među svojom ideološkom naprednjačkom braćom i sestrama. Drugaricama i drugovima. Razume se da oni ne prave nikakvu razliku u ovoj vrsti terminologije, te da u svoju organizaciju ne primaju samo one „koji žure na autobus“.
Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja, nedavno se na svom suđenju ponovo pohvalio kako se u Srpsku naprednu stranku učlanio još 2011. godine. Gledajući ovu tužnu ’šorku’ između, inače finih Vojvođana, Jovanova i Novakovića, prosto je nemoguće ne pomisliti šta bi bilo da se u poslaničkoj klupi SNS-a nalazio i Belivuk kao jedan od narodnih predstavnika.
Da umesto poslanice sa naraslim krilima u toj istoj klupi sedi Dijana Hrkalović. E to bi bila fešta.
Dodaj komentar