Vest da je Narodna skupština pazarila prečišćivače vazduha od beogradske firme IVEX za 285.000 evra preneta je samo na nekoliko domaćih portala, a prošla je gotovo potpuno nezapaženo od strane građana i šire javnosti.
Naravno da smo navikli da se novac građana troši neracionalno i bahato kao da je deo porodičnog nasleđa društvenih pijavica koje o sebi misle kao o nekakvim ozbiljnim državnicima, ali ovde čak ni novac nije toliki problem koliko zdravlje svih građana, a pre svega Beograđana koji uveliko žive u nekom svom ’la la land-u’.
Kako dođe proleće i čeka se odlazak na giros i paradajz, zaboravljamo da smo prethodne zime disali na škrge i da smo najozbiljnije razmišljali da umesto ovih običnih kovid maski na nezainteresovane glavudže stavimo vojne gas maske.
Leti lelemudimo, a zimi glumimo ekologe kojima je stalo do vazduha koji dišu „naša deca“.
Zašto se onda ćuti, zašto niko od instant ekologa koji su našli svoje uhlebljenje u tom istom parlamentu ne progovori ili makar samo prokomentariše zbog čega je Skupština odlučila da kupi prečišćivače za više od četvrt miliona evra?!
Nas će ubeđivati da je vazduh sasvim u redu, da je priča o zagađenju ništa do “napad na Vučića”, a sa druge strane miris Alpa, ali i alpske salame, će se širiti svečanim salama i skupštinskim kancelarijama.
Dok se političari i oni koji se tako osećaju spremaju za predstojeće zimsko zagađenje, mi sada razmišljamo da li da zaista neophodni odmor provedemo, ponovo, u Srbiji ili da, ukoliko sazveđža i finansije dozvole, osolimo guzice u tih pišljivih desetak dana koje smo dobili nakon psihofizički razarajuće godine.
Sad se odmaramo za češkanje potiljka koje počinje u novembru kada se kolektivno nađemo u situaciji da zatvaramo prozore jer se napolju ne može disati. Zanimljiva ironija života u prestonici, ali i drugim gradovima-pratiocima po čađi u vazduhu, je ta da se lakše diše u kafanskom oblaku dima nego li na „svežem“ i britkom zimskom vazduhu.
Ovaj tekst nije usmeren protiv amoralnih poslanika koji brinu o svojim plućima kada ne puše skupocene tompuse, već je najotvorenija kritika svih onih dušebrižnika koji ne vide ništa sporno u ovoj javnoj nabavci, a pre svega cilja potpuno inertne građane, koji razmišljaju samo od ujutru do uveče, kako bi se možda trgli i izvršili bilo kakav pritisak na vlast, ali i opoziciju.
Zašto se, zamislite glupe ideje, prvo deca u Tiršovoj, domovi za nezbrinutu decu, vrtići i ostale ustanove ne opskrbe prečišćivačima vazduha?
Znamo svi da ti nedosanjani narodni poslanici ionako nisu u stanju da stvore zakonski preduslov da se problem zagađenja jednom zasvagda reši u ovoj korumpiranoj državi kako bi ponovo imali taj luksuz da dišemo slobodno i bez prečišćivača.
Sada je glavna briga slanoća vode u Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, a kada onaj većinski deo naroda, koji nema novca da gleda u more ni preko Jutjuba, počne da loži gume i druge sekundarne sirovine kako bi nekako preživeo kada udari debeli minus, onda ćemo se ponovo setiti ekologije.
Novinari iz Nove ekonomije su se prvi bavili ovom temom objavivši informacije o firmi koja je zadužena za opremanje Skupštine, kao i cifri koja je za istu izdvojena.
Reč je o kompaniji IVEX iz Beograda kojoj će se iz budžeta za ovu uslugu isplatiti 33,5 miliona dinara, što je oko 285.000 evra, žive vage naših para. Zanimljivo, a nekako i tradicionalno, ova kompanija jedina se javila na raspisani tender.
Isti portal više je interesovao finansijski bilans kompanije IVEX, koja je „registrovana za trgovinu na veliko faramceutskim proizvodima“.
„Poslovni prihodi kompanije IVEX od koje Skupšina planira ovu nabavku su sa 17,2 miliona dinara u 2018. godini skočili na 124 miliona dinara u 2019. godini. Potom su 2020. godine prihodi IVEX-a pali na 23,4 miliona dinara, da bi 2021. godine iznosili 17,1 milion dinara”, piše Nova ekonomija.
I tako, dok se poslanici u prečišćenom vazduhu budu svađali i glumili rivalitet i ideološke različitosti, izbacujući najrazličitije gluposti o tome kako je Vučić naj sasvim najveći Srbin kojem i car Lazar može samo da ide po pivo, narod će lagano umirati u sopstvenoj štrokavosti i aljkavosti jer dozvoljava sebi luksuz da iz svog džepa plaća zdrave disajne puteve najmudrijih glava ovog društva.
Istih onih koji su na vreme shvatili da je partija život, a i onih koji se ljudskih prava, ekologije i drugih tema 21. veka sete tek onda kada shvate da postoji ogroman broj fondova iz kojih se mogu pare izvlačiti putem većinski beskorisnih projekata koji na terenu i u praksi suštinski ne menjaju situaciju.
Zato uživajte u vazduhu kada Mile, Mustafa ili Elvis založe jako da Dragici, Fatimi ili Esmeraldi ne budu hladna stopala i dlanovi, dok istovremeno tvrdite da se ne bavite politikom jer je to ispod svakog nivoa vaših interesovanja.
Ti nesrećni poslanici, koji se još nisu ni okupili, vaši su cenjeni delegati koji kao i taj toksični vazduh proističu iz letargije, bola u preponama i nebrige za sebe, okolinu i nespremnosti da nešto zaista promenimo u ovoj državi i društvu nabolje.
Mlada Novosađanka o borbi za Šodroš, svoje zdravlje i zagađenju vazduha
Dodaj komentar