Na nekada najlepšoj planini u Srbiji jedva da se naziru čuveni „zlatni borovi“. Zelenilo Zlatibora godinama se bezuspešno brani od kranova i mešalica za malter, a svako malo čitamo o tome da taj, nekada biser, odavno nije „netaknuta priroda“.
Put prema jezeru, u centru Zlatibora, koje je i najpoznatiji simbol planine, popločan je – bukvalno. Sporedne ulice koje vode u jezgro grada, ne pružaju odmor očima u zimzelenim četinarima, kao što pamtimo iz nekih ranijih vremena.
Naprotiv, ako ne bismo napuštali centar, razlika između ovih puteva i bilo kojeg novog, prigradskog naselja u izgradnji, širom Srbije, čiji je vazduh zagađen izduvnim gasovima, dimom, jalovinom i prašinom sa gradilišta, nažalost – ne postoji, piše Nova.rs.
Zlatibor je jedna velika betonska ploča.
„Mama, vidi cirkus!“, povikalo je dete iz mase, na šetalištu pored jezera, gde se turisti okupljaju kad požele da pojedu nešto slatko u brojnim palačinkarnicama i krofna-barovima ili da popiju kuvano vino i rakiju.
„Ne, dušo, to je kamion za malter“, odgovorila je mama.
Tek nekoliko sekundi ranije, sa druge strane jezera, ulicom je prošao kamion koji meša malter, ukrašen stotinama novogodišnjih lampica koje svetle u najrazličitijim bojama.
Da smo na bilo kom drugom mestu u svetu, kamion bi možda bio i simpatičan, ali ovde su vozila, čiji je krajnji cilj gradilište stambene, poslovne zgrade, hotela, apartmana, postala nova turistička atrakcija. U magli guste prašine, nestali su konji, kočije, vozići za decu…
I tako smo krenuli u potragu za zelenilom, šumom, „zlatnim borom“. Pred nas je međutim, besna i ogromna, iskočila zgrada, a za njom još jedna zgrada, pa umalo da upadnemo u rupu za temelj, kad iskoči još jedna nedovršena zgrada, zatim i druga, ali ovog puta tek dovršena.
I kao da nam poručuju: „Šta će vam planinski vrhovi, naši osmospratni vidikovci su nezamenjivi“. Ovom sivilu pridružuju se i kranovi, koji su „najlepši“ u pogledu sa hotelske terase, dok se nadvisuju nad ono malo preostalog „našminkanog“ šumarka oko centra, poput transformersa iz popularnog naučnofantastičnog filma.
Preskačući pesak i šut, stižemo do pijace domaće radinosti šćućurene među višespratnim divovima, dok stidljivo izviruje, jedva je uočavamo.
Nekada je ponosno širila svoje kapije za turiste, koji su joj hrlili i utrkivali se da kupe vunene prsluke, čarape, domaći med, pršutu, rakiju i brojne suvenire iz etno aranžmana. Mnogi je sada i ne primete, slabo se vidi, okružena sivim golijatima namrgođenih lica.
Vesela je atmosfera makar na klizalištu za decu, graja i muzika odvlače pažnju sa nedovršenog kompleksa stambeno-poslovnih zgradurina, koje svoju senku bacaju i na luna park, do kojeg se jedva stiže u izdržljivim gumenim čizmama preko blata i baruština.
I dok tako tragate i za najmanjim, bar nekim preostalim tragom prirode, dokazom da ste ipak izašli iz grada i stigli na svež vazduh, na oporavak za organizam, gde ste u kiseoniku očekivali melem za pluća, srce i krvotok, zapahnu vas izduvni gasovi vozila, koja pristižu sa svih strana, traže mesto za parking, trube, galame i pokušavaju da se mimoiđu sa kamionima za građevinski material, koji ovde, naravno, imaju svaku prednost.
Kad ste već odustali i prosto ne možete više, noge vas izdaju, negde pred sam kraj jedne, od previše ulica, u daljini, videćete travku. Iza nje, livadu, možda čak i konja, kravu, pa i čoveka, koji ih čuva i koji se sklanja, okreće glavu, grozi se onoga što vidi, kada pogleda u vašem pravcu, jer vi ste u kandžama betona, nad glavom vam je kran, koji svakog trenutka preti da se otkači.
Izvor: Nova.rs
Nova neodoljiva ponuda sa Zlatibora:“Meze“ u gondoli za 22.000 dinara (FOTO)
Na Zlatibor kukaju o i koji najviše kupuju nekret ina na Zlatiboru. Što se tiče Zlatnog Bora po kome je planina dobila ime na planini ga već više od veka samo ima na par mesta po jedan primerak. Jedan je u selu Jablanica. Zahvaljujući pokojnom profesoru šumarstva dr Mihajlu Tošiću koji je pronašao način kalemljena četinara bor je vraćen u sam centar turističko naselja Vode. Dva primerka su ispred zgrade TO Zlatibor i još par sadnica su na samom trgu. Same Vode kao ce tar po ude će prestati da se urbanizuju kada prestane interesovanje za kupovinu nekretnina..
Pa ti idu u przogrnce
А,шта мислите ко је крив за овај криминал? Па наравно,ПОЛИТИЧАРИ! И они прошли,и садашњи,а вероватно и будући! А знате зашто? Зато када дођу на власт,они утрипују да је сада Србија њихова и да могу туђе њиве,куће,зграде,села,градове,планине и језера,реке,шуме да приватизују,да бандитима дају одрешене руке да раде шта хоће и онда заједно деле „колач“. Дакле,све је у среброљубљу! Нигде,као овде,верујте! Уосталом изађите мало из Србије,па ћете видети.Сви воле паре,али ипак, друштвено добро мора да буде изнад новца, и они су то препознали,а ми нисмо! Пунто !