Kulinarski turizam bi za 10 godina trebalo da vredi 5,6 biliona dolara, što predstavlja godišnju stopu rasta od 17,1 odsto. Taj fenomenalan rast bi mogao biti pozitivna vest za gastronomsku industriju.
Međutim, to bi mogao biti problem za one s neofobijom, tj. za one koji imaju strah od probanja nove hrane. Nije malo onih koji imaju spomenutih strah, a zbog čega na putovanju u drugu državu nose svoju hranu.
Stručnjaci smatraju da svi mi u suštini tražimo istu stvar, a to je ukus poznatog u stranoj zemlji. Naime, ukazali su da je odluka o tome da li probati ili ne probati lokalna jela suštinski programirana u nama.
Nauka iza neprobanja nove hrane
Studijom koju je grupa američkih profesora sprovela 2019, utvrđeno je da porodična kultura, lične osobine i motivacijski faktori više utiču na odluku turiste o hrani nego cene i pogodnosti.
– Činilo se da su turisti više rukovođeni udobnošću i sigurnošću. Oni koji su oprezni ili nisu upoznati s lokalnom kuhinjom skloniji su njima poznatoj hrani, naglasio je profesor Angel Gonzales.
Istakao je da će biti potrebno sprovesti opsežne studije kako bi se bolje razumelo zašto turisti biraju određenu vrstu hrane u inostranstvu.
Neuronaučnik Džadson Bruver, inače autor knjige „Navika gladi (Hunger Habit)“, objasnio je šta još igra ulogu prilikom odlučivanja o tome da li probati novu hranu ili jesti ono što nam je poznato. Prema njegovim rečima, naš orbitofrontalni korteks, koji je zadužen za donošenje odluka, pokušava da proceni koja je opcija bolja za preživljavanje.
Taj instinkt je ukorenjen u našem lovačkom i sakupljačkom poreklu, kada su ljudi morali da odluče da li će pronaći novi izvor hrane ili će jesti ono što im je već dostupno pre nego što resursi ponestanu.
Naš mozak prilikom putovanja govori da je sigurnije da se držimo hrane koju poznajemo kako bismo izbegli potencijalnu fizičku nelagodu.
– Naš mozak ne voli neizvesnost, a putovanja (posebno na nova mesta) mogu biti zastrašujuća. Kao deca učimo da hranu povezujemo s raspoloženjem i emocijama. Učimo da povezujemo hranu s prijatnošću, otuda i termin ‘prijatna hrana’. Psihološka prijatnost, koju pruža poznata hrana, slična je osećaju ‘doma’, obrazložio je Bruver.
Hrana je postala način da se nosimo sa svojim osećanjima, i to zahvaljujući modernom marketingu i pop kulturi. Kada se emocije pojave, deo našeg mozga za planiranje se isključuje, a deo za preživljavanje preuzima ulogu.
Da bi mozak ublažio osećaj bola, podstiče nas da utehu pronađemo u hrani, čak i onda kada nismo gladni, oslobađajući dopamin (hormon sreće) kao nagradu i jačajući naviku da biramo ono što nam je poznato.
– Poznati ukusi mogu poslužiti kao sidro psihološke prijatnosti i sigurnosti, čineći da se u novom okruženju osećamo manje izgubljenima, istakao je Bruver.
Prevladavanje straha od nove hrane
Osim što se time upoznaju nove kulture, postoji i naučni razlog zašto bi trebalo da probamo što više novih namirnica.
Naime, kako je ukazao profesor Bruver, navike zahtevaju najmanju količinu energije dok učenje zahteva energiju, i to prvenstveno snagu mozga.
– Ako ljudi imaju gomilu hrane koju vole i rado je jedu, zašto bi gubili vreme i energiju jedući nešto što im se možda ne sviđa? Zamislite svoje telo – ako stalno sedimo na stolici, veća je verovatnoća da ćemo izgubiti fleksibilnost mišića i povrediti se. Zatim shvatite da to nije zdravo. Ista stvar je i s našim umom, objasnio je Bruver.
On je razvio metode kako bi pomogao svojim pacijentima da prevladaju nezdrave navike u ishrani, kao što je praktikovanje svesne radoznalosti. Na ovaj način se stres pretvara u priliku. To je ono što i sam praktikuje, a primer za to jeste kada je u Italiji prvi put probao magareće meso i tvrdi da je bilo ukusno.
Izvor: Klix.ba
Dodaj komentar