Prvi u Srbiji, koji je pročitao genom koronavirusa, je Milanko Šekler doktor veterinarskih nauka. On je to učinio sa svojim timom na Veterinarskom specijalističkom institutu u Kraljevu, a rezultati su upisani u svetsku bazu podataka.
Saznanja do kojih je došao ovaj tim na čelu sa Šeklerom sa javnošću je prvo podelio portal 24sedam.
Otkud veterinar na ovako značajno zadatku?
Može se učiniti čudno što je genom pročitao veterinar, a ne virusolog, ali dr. Šekler to ovako objašnjava:
– Mi koji se bavimo zaraznim bolestima životinja, odnosno veterinarskom virusologijom, poznajemo i „borimo“ se sa ovom grupom virusa, i to kod različitih vrsta domaćih životinja, kokošaka, svinja, goveda, pasa, mačaka skoro 100 godina.
-Proizvodnja vakcina protiv ove bolesti kokošaka, kao i početak sprovođenja vakcinacije kod kokošaka počinje da se intenzivno sprovodi već početkom šezdesetih godina, što znači da veterinarska medicina ima već više od pola veka iskustva u primeni vakcina protiv pojave infekcija koronavirusom kod kokošaka! Shodno tom nagomilanom poluvekovnom iskustvu u borbi protiv koronavirusa, možemo dosta toga iskoristiti i u borbi protiv ovog novog humanog ili soja koji inficira ljude – objašnjava on0.
Korona NIJE respiratorni virus
Kako dr Šekler navodi, ovaj koronavirus je sistemski virus, inficira sve organe, a ne respiratorni.
– On inficira čitav ljudski organizam, odnosno skoro sve njegove organe. To znači da bez obzira na to što su organi za disanje ulazna vrata infekciji koronavirusom – ždrelo, grkljan, nos, sinusi, dušnik, pluća, itd…, on se vrlo brzo nakon umnožavanja u pomenutim organima, širi putem krvotoka i verovatno limfotoka po čitavom organizmu. Naravno, s obzirom na to da koronavirus prvo inficira organe za disanje, tu su i štetne posledice njegovog prisustva i umnožavanja najlakše i prvo uoče – ističe on i dodaje:
– I, sigurno su i najobimnije i najopasnije upale nosne sluzokože, grla, ždrela, sinusa, dušnika, bronhija i, na kraju, teška upala pluća, jer infekcija postepeno i napreduje baš tim redosledom: od gornjih partija disajnih organa „silazi“ sve dublje, do pluća – objašnjava taj stručnjak dodajući da je najvažnije svi da naučimo bitne stvari o koranivurusu.
Korona nije toliko otporna kako se misli – ubija je najobičniji alkohol
Objašnjavajući otpornost virusa Covid-19, Šekler navodi da je on, s obzirom na to da pripada virusima koji imaju membranu, veoma nestabilan.
– Svi virusi se, između ostalog, mogu podeliti na one koji nemaju membranu i na viruse koji je imaju. U tu drugu grupu virusa, onih koji imaju omotač, spadaju i svi koronavirusi, uključujući i ovaj pandemijski. Taj omotač, po pravilu, sadrži i veliki udeo lipida ili masti, što takve viruse čini mnogo osetljivijim na dejstvo spoljašnje sredine.
– Dakle, ovi virusi su veoma osetljivi na isušivanje jer brzo gube infektivnost na suvim površinama, kao što su stolovi, čaše, stolnjaci, kvake, prozori, zidovi, beton. Takođe, osetljivi su na visoke temperature jer im 56 stepeni Celzijusa drastično smanjuju infektivnost. Takođe, osetljivi su na sve vrste dezificijensa, čak i običan alkohol, kao i sve deterdžente i sapune, koji, po pravilu, rastvaraju masti. To su virusi, koji kada se nađu u našem želudcu bivaju trenutno ubijeni želudačnom kiselinom tako da ne mogu inficirati tim putem naša creva i ostale unutrašnje organe – navodi srpski naučnik.
Možemo li se zaraziti pipanjem kvaka i površina?
Milanko Šekler nastavlja da su i koronavirusi vrlo osetljivi na spoljašnju sredinu i da se ljudi vrlo teško mogu zaraziti tako što će ih „pokupiti“ negde, sa neke površine ili predmeta.
– Teorijski se možete zaraziti koronavirusom preko inficirane površine stola, čaše, prozora. Samo u slučaju da je inficirana osoba kinula ili pljunula na tu površinu, a vi je posle par minuta dodirnuli dok je bila još vlažna i „ubacili“ sebi viruse u nos ili usta. Dakle, to je samo teorija.
– Od samog starta je tako i zbog toga nošenje rukavica u svakodnevnom životu više niko i ne pominje. Jer koronavirusi mogu opstati i preneti se na druge ljude samo ako se nalaze zaštićeni u nekoj telesnoj tečnosti, kao što su slina ili pljuvačka, izmet, mokraća ili krv – navodi on.
Put do našeg organizma nije baš jednostavan
Opisujući način ponašanja koronavirusa kada uđe u organizam čoveka, dr Milanko Šekler otkriva:
-Koronavirus, da bi nekoga inficirao, mora prvo da se veže za površinu tačno određenih ćelija našeg tela. Ne može da uđe u organizam preko ćelija kože ili lica, već samo preko ćelija naše nosne sluzokože, grla, sinusa, dušnika ili pluća. Koronavirus, u tom slučaju, mora da se veže za tačno određena mesta na površini pomenutih ćelija.
– Ta mesta se nazivaju receptorima. Zamislićemo da su ta mesta kao vrata na kući, preko kojih je jedino moguće ući u nju. E, tako i koronavirus koristi tačno određena mesta, koja imaju ulogu „vrata“ za ulazak u ćeliju i njeno inficiranje – slikovit je Šekler, koji napominje da tek tada i samo tada koronavirus može da prođe kroz “ulazna vrata“ i uđe u ćeliju.
Kada mu otvorimo vrata, virus postaje „gazda kuće“
Kada se virus nađe u ćeliji odmah počinje da se ponaša kao „gazda kuće“.
-Virus kreće da koristi sve što se nalazi u toj ćeliji i ima samo jedan cilj – da proizvede što više novih čestica koronavirusa, svojih potomaka, i to tako efikasno, da od jednog virusa nastaje na hiljade i na desetine hiljada novih, za svega nekoliko časova ili dana. Potom ta inficirana ćelija prsne, raspadne se od tolike količine novostvorenih koronavirusa.
– Svi ti novi, mladi virusi se po izlasku iz ćelije odmah lepe za okolne zdrave ćelije i ulaze u njih, opet se umnožavajući i izazivajući isti efekat. To praktično opisuje sam početak infekcije, koji traje samo nekoliko časova ili najviše nekoliko dana. U tom periodu inficirana osoba najčešće i nema simptome bolesti – objašnjava on.
Simptomi tek za nekoliko dana, a u tom periodu smo zarazni
– Simptomi bolesti javljaju se tek za nekoliko dana. Za to vreme, inficirani je bez znakova bolesti, ali u sebi ima milione i milijarde čestica virusa, koji prodiru sve dublje u organizam. Istovremeno, takav čovek počinje da izbacuje iz organizma koronaviruse putem izdahnutog vazduha, ali i sitnim kapljicama pljuvačke dok govori, peva ili viče. U momentu dobijanja simptoma infekcije, zaraženi počinje da kija i kašlje, izbacujući tada milione i desetine miliona virusa svuda oko sebe – jasan je dr Šekler.
Kako ističe, ponekad neko uopšte ne pokaže nikakve uočljive kliničke znakove bolesti, što je najčešće slučaj kada su u pitanju deca ili mlade osobe.
Asimptomatski slučajevi
Pored mladih i dece, asimptomatski slučajevi mogu biti i stariji ljudi.
– Neko može da ima tako blage simptome, da ih teško i primećuje. Malo zapušen nos, prolazna povišena temperatura od svega 37,1 ili 37,2 stepena, glavobolja… To su takozvani asimptomatski slučajevi koronavirusa. Sreća u nesreći je što ti ljudi mnogo teže mogu da zaraze ostale jer ne izbacuju tako velike količine koronavirusa. Samo kijanjem i kašljanjem se izbacuju kapljice pljuvačke, sline ili sluzi prepune virusa, na daljinu od oko pet do šest metara – otkriva on.
Kako dr Šekler ističe, da bi došlo do zaražavanja druge osobe neophodna je infektivna doza virusa, a to je tačno određena količina koronavirusa, izražena u približnom broju čestica, a koja je potrebno da uđe u nečiji organizam.
Kada dolazi do infekcije – važna je količina virusa
-Najnoviji podaci i istraživanja ukazuju da je količina koronavirusa, koja je potrebno da uđe u vaše grlo, nos, sinuse, ždrelo, pluća, da bi ste se inficirali, između 500 i 1.000 čestica virusa, u periodu od nekoliko časova. Tolika količina je neophodna da bi virus uspeo da se „probije“ kroz odbrambeni sistem i da sa uspehom počne da se razmnožava i izazove infekciju i klinički ispoljenu bolest – opisuje on i dodaje da što je veća količina unetih virusa, sve je teži oblik bolesti.
Ipak, kako objašnjava, ako ste udahnuli 30 ili 50 čestica virusa ogromna je verovatnoća da se nećete uopšte razboleti jer će vaša mnogobrojna bela krvna zrnca uspeti da „pobede i rastrgnu“ svih tih 50 „razbojničkih“ čestica, a vi nećete ni znati za tu „bitku “ u vašem organizmu.
Imunitet pojedinca i imunitet stada
-I, kako vreme prolazi, a vi svaki dan ili svakih nekoliko dana unesete taj mali broj čestica koronavirusa i vaš imunitet ih lako pobedi, onda se vaš organizam oseća sve sposobnijim i jačim i sve se uspešnije bori sa koronavirusom. Sve je teže koronavirusu da ga inficira. To je ono što se zove „imunitet stada“.
– U isto vreme, to bi bilo moje objašnjenje takozvanog „madridskog čuda“, to jest, neobjašnjivo opadanje broja novozaraženih i teško bolesnih osoba u Madridu, iako su preventivne mere u tom gradu „oslabljene“ i sve radi do ponoći – ističe on i dodaje da se to dešava kada je udeo ljudi u nekoj populaciji, koji je bio u kontaktu sa malim količinama koronavirusa, blizu 50 odsto ukupne populacije stanovnika.
– Praktično, koronavirus tada sve „teže“ nalazi nove, zdrave i na bolest osetljive pojedince, koji do tada nisu nikada imali kontakt sa koronavirusom. Takav scenario će verovatno biti sve češće viđan u svetu, pa i Srbiji. Možda se to desi kod nas već negde sredinom decembra, najdalje do Nove godine – završio je taj naučnik.
Šanse da se inficiramo u prisustvu zaražene osobe
U ovom slučaju presudna je tzv. infektivna doza virusa.
– Osoba koja je inficirana koronavirusom, bez obzira na to da li ima simptome ili ne, samo disanjem izbaci najmanje 20 do 50 virusnih čestica u jednom minutu. Ista osoba, dok normalno razgovara, izbaci najmanje 200 virusnih čestica u minuti. No, ta brojka može ići ponekad i do skoro 1.000 virusa u minuti, kad ona ubrzano diše – otkriva naš naučnik.
Sa druge strane, kako dr Šekler dodaje, inficirana osoba koja ima simptome i kašlje, u samo jednom nakašljavanju, izbaci i preko 100.000 virusnih čestica.
-Značajno je znati i to da se prilikom kašlja izbaci oko 3.000 mikrokapljica razne veličine, putem pljuvačke ili sluzi iz disajnih organa, a koje se kreću brzinom od 100 kilometra na čas. Najveći broj tih iskašljanih mikrokapljica, u kojima se nalazi koronavirus u ogromnim količinama, odnosno na hiljade u jednoj kapljici, su veoma krupne, samim tim i teške.
– One, u preko 90 odsto slučajeva, padaju vrlo blizu osobe koja kašlje. Tačnije, oko 80 centimetra do metra u prečniku. Dok, samo 10 odsto izbačenih mikrokapljica, i to samo onih najsitnijih, mogu da dosegnu tri do četiri metra od osbe koja ih je izbacila – kaže dr Šekler i dodaje da „srećom, baš te najsitnije kapljice, po pravilu, poseduju koronavirus u sebi u samo u oko 1,5 odsto slučajeva“.
Zanemarljivo malo, ali i dalje realno – opasno
– Znači, ako je neko izbacio 3.000 kapljica prilikom kašljanja, a 90 odsto palo pored njega, to je 2.700 kapljica. One nas ne ugrožavaju, osim ako nismo tik pored te osobe ili nam ona kašlje direktno u lice. Ostaje onih 10 odsto ili 300 najsitnijih kapljica, koje su izbačene i na nekoliko metara od bolesnika. Od tih 300, samo 1,5 odsto imaju u sebi koronavirus, a to je svega četiri do pet kapljica.
– Sa druge strane, moramo da znamo da svaka od tih kapljica pojedinačno može imati nekoliko desetina ili stotina, a ponekad i do nekoliko hiljada virusnih čestica u sebi – plastično objašnjava taj naučnik dodajući da, ako već znamo da je infektivna doza 500 virusa, to onda znači da je, možda, dovoljna samo jedna kapljica da nam padne na nos, usne ili da je udahnemo da bismo se inficirali.
Kijanjem se izbacuje mnogo više mikrokapljica
Kada kine inficirana osoba, koja ima simptome bolesti, izbaci i do nekoliko miliona koronavirusa.
-Kijanjem se izbace mikrokapljice brzinom od čak 300 kilometra na čas, a u proseku 30. 000 mikrokapljica. One su uglavnom veoma sitne i zato mogu dopreti na daljinu od sedam metara, kao i lebdeti u vazduhu i do sat vremena. Ukupna količina virusnih čestica u svim tim kapljicama može iznositi i do neverovatnih 200 miliona virusnih čestica – ističe naš sagovornik.
Sada, kada znamo, navodi on, kako i koliko osobe izlučuju koronavirusa, ovo su važni faktori koji utiču na verovatnoću ili mogućnost da se inficiramo:
-To su ukupna količina vazduha u zatvorenoj prostoriji, njena ventilacija, odnosno koliko puta se izvrši izmena celog vazduha tokom jednog časa, ali i vreme koje provedemo u toj prostoriji – kaže on napominjući da će se bazirati na objekte gde se ljudi, u ovom času, naviše kreću – prodavnice, apoteke, pekare…
Rizik od zaraze u prodavnicama, pekarama i apotekama
– Baziraćemo se na prodavnice, butike, pekare, apoteke, stanove, kuće, kancelarije površine od 50 kvadrata i visine plafona oko tri metra. Tu je ukupna zapremina vazduha 150 kubnih metara. Pretpostavimo, što je u našim uslovima često, da ne postoji ventilacija i da su vrata zbog hladnoće zatvorena.
– Ako je tu ušla inficirana osoba, bez simptoma bolesti, i zadržala se ukupno pet minuta, od kojih je tri pričala, to znači da je ostavila 800 virusnih čestica ili četiri čestice virusa po kubnom metru vazduha – ističe on i nastavlja:
– Ako čovek u proseku udahne 10 litara vazduha za minut, za pet će udahnuti ukupno 50 litara vazduha. Ako smo izračunali da je inficirana osoba ostavila svega četiri virusa po kubnom metru, onda će ukupna količina koronavirusa koji će posetilac udahnuti iznositi 0,2. Jasno je da se virusna čestica ne može deliti, baš kao i jaje, i da je verovatnoća da se udahne jedan virus veoma mala – obrazlaže on i daje drugi primer, kada u tu prostoriju uđe neko ko ima simprome – kija i kašlje.
– Dakle, ušao je neko ko je bolestan i ima kliničke simptome. U tih pet minuta boravka u tom prostoru jednom se zakašljao i izlučio 100.000 virusnih čestica i samo jednom kinuo i izbacio milion, a može i do 200 miliona virusa. Plus, na tu količinu, i on je disanjem i govorom izbacio onih standardnih 800 virusa. To je onda najmanje 1.100 800 virusa. Kada to podelimo sa 150 kubnih metara zapremine vazduha, dobijemo 7. 338,66 virusnih čestica po kubnom metru – računao je dr Šekler.
Prema njegovim rečima, ako sledeći posetilac provede pet minuta u tom prostoru, a već je objašnjeno da će udahnuti 10 litara vazduha za minut, odnosno 50 litara za pet minuta, što čini 20. deo kubnog metra, tada se dešava sledeće:
-S obzirom na to da je u kubnom metru 7.338,66 virusa, onda se prostom računiom dobija koliko će ih biti u tih 50 litara, koje je posetilac udahnuo. Pošto je to 20. deo kubnog metra, onda se 7.338,66 deli sa 20 i dobija 366 čestica virusa! To je vrlo blizu infektivne doze, odnosno količine virusa potrebne da se neko zarazi. Dakle, samo još par minuta dužim boravkom u tom prostoru, gotovo sigurno će se zaraziti. Prodavačica, takođe – objašnjava on.
Ako grlite bolesnu osobu
– Ako udahnete ili unesete nekoliko hiljada ili desetine hiljada virusa odjednom, na primer, zagrlite se sa nekom inficiranom osobom i zajedno pevate na nekoj svadbi, slavi, rođendanu, koncertu ili noćnom klubu, onda je to količina virusa dovoljno velika da „nadvlada“ vaše odbrambene mogućnosti i uspe da inficiran nekoliko vaših ćelija – navodi on.
Ima još nešto jako važno, kaže dr Šekler, a to je da činjenica da naš organizam može sa uspehom da se izbori svaki dan sa malom količinom koronavirusa, nekoliko desetina, pa do par stotina, a da se ne razbolite.
Maske drastično menjaju stvari
Ako su u opisanoj situaciji u prostoriji svi nosili maske, onda se stvari drastično menjaju, kako kaže dr Šekler.
– Tačno je da maska ne štiti od prolaska koronavirusa kroz nju, jer su koronavirusi mnogo manji od šupljina na teksturi maske. Ali, maska će skoro 90 odsto efikasno da zadrži i do 100 odsto onih krupnih mikrokapljica, ali i do 90 odsto najsitnijih, a koje je bolesnik iskašljao i iskijao i koje lebde neko vreme u prostoru – kazao je on.
Kako je dodao, umesto onih 7.338,66 virusa po kubnom metru, maska će otkloniti, u najgorem slučaju, 90 odsto mikrokapljica, a time i 90 odsto virusa.
-Ostaće “samo“ 733,866 virusa po kubnom metru, pošto će posetilac udahnuti samo 20. deo kubnog metra, za pet minuta, a to je 733,866 podeljeno sa 20, što je jednako 36,99 čestica virusa. To sigurno nije dovoljno da se čovek inficira. A, ako je i inficirani nosio masku, onda će još 90 odsto virusa da ostane na unutrašnjoj strani njegove maske – ističe dr Šekler.
Ventilacija pomaže
Kako dalje nastavlja, ako na celu opisanu situaciju dodamo da, ipak, postoji ventilacija i da ona iznosi samo pet izmena vazduha na sat, onda će virus biti dodatno razređen za još pet puta.
-To je ujedno i jedno od mojih objašnjenja zašto je virus od sredine jeseni i pojavom hladnijeg vremena drastično buknuo. Zato što svi ljudi mnogo više provode u zatvorenom prostoru. Za razliku od letnjih i toplih meseci, kada je ventilacija zbog vrućine svuda bila uključena na najjače, sada je potpuno isključena. Svi štede energiju, jer se ne isplati grejati vazduh, a potom ga i izbacivati napolje. Mnogo je isplativije grejati ga, a sve zatvoriti, da se prostorija ne hladi. Zato i postoji sezona gripa samo u hladnijim periodima godine, a koronavirus funkcioniše po gotovo istim principima kao i grip – obelodanio je sagovornik portala 24sedam.
Ako nam dođe komšija ili prijatelj
Ako nam je komšija ili neki prijatelj već došao u stan, bilo bi dobro da sedimo pored otvorenog prozora.
– Toplotna razlika između hladnog vazduha napolju i toplog unutar stana, napraviće vrlo jaku cirkulaciju ili ventilaciju vazduha. Time ćete bar za pet do 10 puta smanjiti mogućnost infekcije koronavirusom. Čak i ako je taj vaš prijatelj inficiran, ali još nema simptome bolesti. Ako još nosite i maske, šanse za inficiranje su gotovo nikakve – kaže on.
Objašnjavajući korisnost nošenja maski, on dodaje da su obavezno i striktno nošenje maski i držanje rastojanja doveli do toga da je koncentracija prisutnog virusa u vazduhu, na nekim lokacijama, bila toliko mala, odnosno ispod one količine virusa potrebne da bi ste se zarazili, a koja se zove infektivna doza ili 500 čestica virusa.
-Drugim rečima, poštovanjem epidemioloških mera, smanjuje se verovatnoća da unesete potrebnu količinu virusa da bi ste se inficirali, ali i onu veliku količinu virusa, koja bi izazvala teške oblike bolesti – rekao je dr. Šekler.
Originalne tekstove možete pročitati na portalu 24sedam.rs – prvi deo i drugi deo.
Dodaj komentar