Dve trećine Srba misli da policija radi za kriminalce, političare i bogate moćnike

Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo u saradnji sa agencijom Sprint insajt dalo je poražavajuće rezultate.

Građani misle da institucije rade za partikularne interese, a ne za javno dobro, ali navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima koji se odnose na zloupotrebu mehanizama vlasti i korupciju.

Istraživanje je pokazalo da preko 50 odsto ispitanih građana smatra da policija ne štiti njih, već interese kriminalaca, političara i finansijski moćnih pojedinaca, piše Danas.

Ovi stavovi su se preslikali i na percepciju korupcije, pa građani kao najkorumpiranije državne institucije vide političke partije, sudstvo i policiju.

Preko 50 procenata građana smatra da u Srbiji ili nema demokratije ili da je ona sa velikim problemima.

Građani smatraju da Narodna skupština ima najmanji uticaj na donošenje političkih odluka, manji od domaćih tajkuna i stranih firmi, kao i velikih stranih sila.

Ogromna većina građana njih 90 odsto, pak, smatra da je predsednik Srbije ključni akter u donošenju političkih odluka u Srbiji.

Ako uzmemo u obzir prethodno iznete nalaze da političari rade za svoj interes kao i za interese stranih i domaćih bogataša, nameće se zaključak da je glavni akter u zarobljavanju države Predsednik Republike.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku u svom saopštenju podseća da na sve ove probleme ukazuje godinama unazad i da je ove godine objavljena i prva studija koji ima za cilj dokumentovanje i dekonstruisanje tekućeg procesa zarobljavanja države u sektoru bezbednosti.

Slučaj Savamala, afera Krušik, nerešeni slučajevi organizovanja bakljada za vreme policijskog časa, spisak organizacija civilnog društva koje su bile pod istragom po osnovu finansiranja terorizma – ovo su samo neki od primera na koje je BCBP reagovao, a koji pokazuju da država i institucije ne rade u službi građana, već isključivo za korist pojedinaca.

Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo i veliku apatičnost građana, koja se ogleda u njihovoj nespremnosti da učestvuju u aktivističkim inicijativama jer je svega 20 odsto ispitanika spremna na takav vid aktivnosti.

Rešenje za sve probleme koje su prepoznali, građani ipak vide u institucijama, iako su ih ocenili kao korumpirane i da rade za partikularne interese a ne za javno dobro.

Građani navode da upravo institucije treba da se samostalno izbore sa svim problemima u vezi sa zloupotrebom mehanizama vlasti i korupcijom, zaključuje se u saopštenju.