Svake godine kada počne sezona zagađenja donosioci odluka pošalju Andreja Šoštarića da iznese niz poluinformacija i zamena teza kako bi amortizovao inače tešku situaciju sa zagađenjem vaduha. Osoba koja je inače doktor i koja govori ispred gradskog instituta za javno zdravlje letos kada je bio požar u Vinči obmanuo je javnost pričajući o PM10 česticama i njihovom privremenom povećanju, sakrivši pritom činjenicu da su građani grada od oko dva miliona ljudi disali kancerogene materije dioksine i furane.
Takođe čovek je podržao stavljanje prečišćivača u Knez Mihajlovoj koji ne bi mogao da isfiltrira jednu manju zgradu, a ne vazduh celog Beograda rečima: „ovo je samo jedan način borbe protiv zagađenja vazduha i ovim uređajem pogođen je glavni uzročnik zagađivača vazduha, a to su PM čestice.“ Samo nije rekao da ne postoji nikakva finansijska opravdanost jer taj prečišćivač neće rešiti ni hiljaditi deo promila problema.
U novoj epizodi na TV Prva ponovo amortizuje situaciju pa evo da vidimo šta je sve Šoštarić sakrio od vas ili vas nije adekvatno informisao:
Prvo i osnovno – ne postoji količina PM2.5 suspendovanih čestica koja nije štetna, svaka količina je štetna, ali pošto je nemoguće živeti u sredini izolovanoj od zagadjenja SZO propisuje godišnji limit od 5 PM2.5. Nisu bitne trenutne akutne vrednosti, već kada naš organizam akumulira jedan određeni broj tih čestica on dobija određeni rizik da izazove određenu bolest. Znaći nije bitno toliko to jedno veče kada je vazduh bio prekomerno zagađen tj. da li smo se našli napolju, koliko je bitno koliko tih čestica dišemo cele godine pa puta sve ove godine.
Šteta koju izazivaju suspendovane čestice je NEPOVRATNA. Na primer ako dobijete dijabetes (jer nije svaka posledica samo šlog i infarkt, zagadjenje izaziva ogroman broj bolesti) vi se nikada nećete izlečiti od njega, već ćete učiti da živite sa novonastalim stanjem. Ovo je trebala da vam ispriča osoba koja predstavlja Gradski institut za javno zdravlje.
Od zagađenog vazduha umre 15.000 ljudi godišnje u Srbiji.
Dalje, analiza onoga što je čovek rekao jer je jako bitno da pokažemo koliko je opasno anesteziranje naroda da se izbori za čist vazduh:
Airvisual je sajt koji vuče informacije iz zvaničnih mernih mesta upravo o onim o kojima govori Šoštarić. To su u Beogradu četiri senzora Agencije za zaštitu životne sredine: NBG, Mostar, Vračar, Stari Grad. Airvisual sabere te vrednosti i uporedi sa ostalim velikim gradovima na svetu i tako nas rangira za taj odredjeni sat. Suštinski mi stalno šetamo po toj tabeli gore dole, zajedno sa najzagađenijim gradovima kao što su Mumbaj, Nju Delhi, Peking, Ulan Bator itd. itd. Mi igramo tu ligu.
Sa druge strane postoji nešto što se zove izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine koji takođe koristi zvanična merna mesta i jedan model koji se zove chimere gde dodatno uzorkuju određena mesta satelitskim projekcijama i po tom izveštaju:
- Beograd je najzagadjeniji milionski grad u Evropi
- Srbija je treća zemlja po zagadjenosti u Evropi, tačnije deli skoro drugo mesto sa BiH a prva je S. Makedonija
- I ako je treća, prva je po smrtnosti sa 218 ljudi na 100.000 stanovnika
To je sve zvanično, nezvanično situacija je još gora jer dosta uređaja nije radilo dovoljno vremena u prethodnih par godina i nema ih u mestima gde verujemo da je zagađenje iznad proseka.
Šoštarić je rekao da su poređenja neadekvatna jer Beograd leti ima ponekad čak i najbolji kvalitet vazduha i ovo je laž za tužbu, jer je čak i zimi količina zagađenja u Beogradu, i ako u kategoriji čist oko 10 do 12PM2.5 čestica, opet je duplo veće od propisa SZO i u visini vrednosti koje recimo ima Nju Jork za prosek cele godine. Leti samo to zagađenje ode u više slojeve i ne zadržava se u nižim slojevima atmosfere kao zimi kada imamo pojavu takozvanih temperaturnih inverzija. To ne znači da ga nema. Štaviše, često ima povećanja drugih parametara kao što su prizemni ozon i azotni oksidi.
Još jedna glupost koju je rekao jeste da poredimo gradove na južnoj i severnoj hemisferi. Sve najzagađenije zemlje sveta se nalaze upravo u severnoj hemisferi, Kina, Indija, Mongolija, Bangladeš, Pakistan, Srbija, BiH, S. Makedonija. Brazil ima prosečnu godišnju vrednost PM2.5 čestica od nekih 15 što je skoro duplo manje od Srbije. U Australiji je to 8.
Što se tiče da u gradu može biti magla ili smog. Merne stanice koje koristi SEPA imaju sistem za odparavanje i kada je velika vlažnost vazduha mogu da izoluju suspendovane čestice od čestica pare. Tako da ako imamo „maglu“ tj smog i vrednosti su recimo 50 PM2.5, nemamo maglu već upravo smog. Smog je akronim od smoke + fog, odnosno to jeste magla ali magla sa polutantima. Ako imamo maglu koja ima polutante onda je to smog, čak je i vizuelno drugačija od onoga što možemo videti u planinama.
Da nije bilo Elizabet Paunović ceo ovaj intervju bi bio šarada. I naš zadatak je da na svaku njihovu laž informišemo ljude istinom. A doći će dan kada će svako odgovarati za izrečeno.
Izvor: Eko straža
Dodaj komentar