Većina ljudi, ma koliko bili lenji, vodi računa o tome da im domovi budu koliko-toliko uredni i čisti. Zašto onda ne primenjujemo isti princip i na okruženje van naša četiri zida?
Globalni savez za zdravlje i zagađenje GAHP je nedavno izbacio rezulatate istraživanja o tome kako najveća pretnja stanju naše životne sredine, zagađenje, istovremeno dovodi u pitanje i naše zdravlje – i to u nezanemarljivom obimu, piše Energetski portal.
Tokom 2017. godine, 8,3 miliona stanovnika je umrlo prevremeno usled različitih vrsta zagađenja. Jedan od sedam smrtnih slučajeva na globalnom nivou, tokom istraživanog perioda, pripisuje se lošem kvalitetu vazduha, vode i tla i hemijskom zagađenju.
Analiza je takođe otkrila stanovnici kojih zemalja su pod najozbiljnijim rizikom da im ovaj problem skrati životni vek. Prema nalazima istraživača, najugroženije su zemlje niskih i srednjih primanja gde je stopa umiranja, uzrokovanih zagađenjem, na 100.000 ljudi viša u odnosu na bogatije zemlje.
Oblasti najizraženije opasnosti su uglavnom smeštene u Aziji i Africi, a među prvih deset zemalja se plasirala samo jedna zemlja sa evropskog kontinenta – Srbija. Čak dve trećine smrti usled čovekovog uništavanja životne sredine se dešava na njihovim teritorijama.
Lista „top 10“ zemalja izgleda ovako (broj smrti zbog zagađenja na 100.000 stanovnika):
- Čad (287)
- Centralnoafrička Republika (251)
- Severna Koreja (202)
- Niger (192)
- Madagaskar (183)
- Papua Nova Gvineja (183)
- Južni Sudan (180)
- Somalija (179)
- Srbija (175)
- Indija (174)
Autori studije su izračunali da je u toku godine u našoj zemlji 12.317 ljudi preminulo pod uticajem zagađenja. Od toga je za 9.902 njih smrtonosan bio vazduha, za 37 – voda, a za 1366 – olovo. Ukupno 1.012 stanovnika Srbije je nastradalo od tzv. profesionalnog zagađenja.
Dodaj komentar