Magazin

Novinarka koja je provela 3 dana sa Sonjom Savić, prvi put o životu legendarne glumice

sonja savic
Foto: FB

Sonja Savić obeležila je istoriju domaće i svetske kinematografije, a njen tragični odlazak pogodio je i do srži potresao mnoge, koji uopšte i nisu poznavali poznatu glumicu. Uticaj koji je ostavila za sobom nije ispravno meriti samo na osnovu legendarnih uloga, već se podjednako mora u obzir uzeti i njen senzibilitet, neodoljiva harizma i nežni duh sa istančanom inteligencijom i nažalost pogubnom samodestrukcijom.

Kada je Sonja umrla imao sam samo 19 godina. Nikada ranije mi nije toliko teško pala vest o smrti poznate osobe. Osećao sam se kao da mi je umrla starija sestra, srodna duša sa kojom sam imao mnogo zajedničkih tema i osećanja. Naravno da nikada nisam bio u prilici da upoznam ovu beogradsku princezu, ali taj gubitak osetio sam kao duboko lični.

Sada je i Tanja Vujisić, novinarka iz Kosovske Mitrovice, odlučila da ispriča svoje iskustvo o poznanstvu sa Sonjom Savić.

Imala sam 19 godina kada me je Sonja Savić pozvala da dođem kod nje. Sačekala me je na železničkoj stanici. Prepustila mi je svoju sobu i svoj krevet. Ostala sam tri dana. Pričala je o životu. O smrti. O religiji. O umetnosti. Zajedno smo jele. Zajedno smo hodale Beogradom.

Razni ljudi su joj prilazili. I bila je ljubazna prema svima. Čak i prema onima koji nisu bili dobronamerni. Sjajan mozak. Spektakularne oči. Želja da udovolji ljudima oko sebe. A, najviše je pričala o svojoj baki. U mojoj glavi ona je bila zvezda, u njenoj bila je čovek.

Rekla mi je da me je intuitivno pozvala kod sebe. Kao i da imam puno da učim. O svemu. O sebi najviše. Nakon toga, sporadični kontakt i susreti. I jedna sms poruka „Nema više Sonje“. Nadam se da je našla mir. Poštovanje i ljubav, nije dobila od ovog društva. Kao ni razumevanje – napisala je Tanja Vujisić na Tviteru.

Sonja je rođena u Čačku, a u Beogradu je započela studije na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Minje Dedića. Bila je to jedna od najtalentovanijih generacija koje je ovaj fakultet iznedrio, a pored Sonje činili su je imena poput Žarka Lauševića, Zorana Cvijanovića, Branimira Brstine…

Poznata je priča o smrti Sonjine velike ljubavi džez muzičara Vlajka Lalića koji je stradao kada je njegov jedrenjak potonuo u velikoj oluji. Ona je tada imala samo 29 godina, a kasnije je ispričala da sebe od tada smatra udovicom.

Bila je vrlo bliska sa članovima neprevaziđenog rokenrol sastava EKV, a mnogi savremenici tog doba kažu da je baš u tom periodu započeo njen problem sa drogom.

Sonja je ostavila neizbrisiv trag u preko 50 uloga, a pamtićemo je po filmovima – Una, Mi nismo anđeli, Kako je propao rokenrol, Balkanski špijun, Šećerna vodica… Poslednju zapaženu, ali ipak sporednu ulogu ostvarila je u seriji Vratiće se rode, kada su se mnogi iznenadili njenim izgledom nakon vrlo burnog i nesrećnog života.

Pronađena je u svom stanu na Vračaru, u kojoj po izveštajima koji su te 2008. godine dolazili do javnosti, nije bilo ničega osim jednog jedinog dušeka i više iskorišćenih špriceva. Uzrok smrti je predoziranje narkoticima.

Odlazak takvih velikana nikada nije moguće nadoknaditi. Mnoge od sjajne i talentovane ljude nismo umeli da cenimo i uvažavamo sa ljudske strane tokom njihovog života, da ih spasimo i solidarno podržimo, a njihova veličina i  kvalitet njihovog rada dobija sve više na značaju protekom vremena.

Sonja Savić je preminula i prerano nas napustila samo par dana nakon 48. rođendana. Jedna njena rečenica mi vrlo često prolazi kroz glavu.

Njena misao poput ispovesti, poput upozorenja i vraćanja na stvari koje su zaista bitne. Na unutrašnji mir, prave prijatelje koji te neće napustiti i okrenuti glavu kada je teško, na iskrenu ljubav koja je tako retka u današnjem svetu.

Ta misao izrečena je o prijateljstvu sa članovima grupe EKV, u dokumentarnom filmu Kao da je bilo nekad.

– Neko misli da smo bili srećni. Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja – utisnula je Sonja ovu misao u moju dušu.

Hvala i večna joj slava.

Sonja Savić bez ulice u Čačku jer „nije dobar primer omladini“

Čitajte Luftiku na Google vestima

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Svaka čast za glumu, ali patetika oko narkomanke nije moj nivo. Obrazovana sam, naravno da zaslužuje ulicu ili slično. Ali je sama izabrala propast. Tačka.

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
463 Shares
463 Shares
Share via
Copy link