Magazin

Novinarka koja je provela 3 dana sa Sonjom Savić, prvi put o životu legendarne glumice

sonja savic
Foto: FB

Sonja Savić obeležila je istoriju domaće i svetske kinematografije, a njen tragični odlazak pogodio je i do srži potresao mnoge, koji uopšte i nisu poznavali poznatu glumicu. Uticaj koji je ostavila za sobom nije ispravno meriti samo na osnovu legendarnih uloga, već se podjednako mora u obzir uzeti i njen senzibilitet, neodoljiva harizma i nežni duh sa istančanom inteligencijom i nažalost pogubnom samodestrukcijom.

Kada je Sonja umrla imao sam samo 19 godina. Nikada ranije mi nije toliko teško pala vest o smrti poznate osobe. Osećao sam se kao da mi je umrla starija sestra, srodna duša sa kojom sam imao mnogo zajedničkih tema i osećanja. Naravno da nikada nisam bio u prilici da upoznam ovu beogradsku princezu, ali taj gubitak osetio sam kao duboko lični.

Sada je i Tanja Vujisić, novinarka iz Kosovske Mitrovice, odlučila da ispriča svoje iskustvo o poznanstvu sa Sonjom Savić.

Imala sam 19 godina kada me je Sonja Savić pozvala da dođem kod nje. Sačekala me je na železničkoj stanici. Prepustila mi je svoju sobu i svoj krevet. Ostala sam tri dana. Pričala je o životu. O smrti. O religiji. O umetnosti. Zajedno smo jele. Zajedno smo hodale Beogradom.

Razni ljudi su joj prilazili. I bila je ljubazna prema svima. Čak i prema onima koji nisu bili dobronamerni. Sjajan mozak. Spektakularne oči. Želja da udovolji ljudima oko sebe. A, najviše je pričala o svojoj baki. U mojoj glavi ona je bila zvezda, u njenoj bila je čovek.

Rekla mi je da me je intuitivno pozvala kod sebe. Kao i da imam puno da učim. O svemu. O sebi najviše. Nakon toga, sporadični kontakt i susreti. I jedna sms poruka “Nema više Sonje”. Nadam se da je našla mir. Poštovanje i ljubav, nije dobila od ovog društva. Kao ni razumevanje – napisala je Tanja Vujisić na Tviteru.

Sonja je rođena u Čačku, a u Beogradu je započela studije na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Minje Dedića. Bila je to jedna od najtalentovanijih generacija koje je ovaj fakultet iznedrio, a pored Sonje činili su je imena poput Žarka Lauševića, Zorana Cvijanovića, Branimira Brstine…

Poznata je priča o smrti Sonjine velike ljubavi džez muzičara Vlajka Lalića koji je stradao kada je njegov jedrenjak potonuo u velikoj oluji. Ona je tada imala samo 29 godina, a kasnije je ispričala da sebe od tada smatra udovicom.

Bila je vrlo bliska sa članovima neprevaziđenog rokenrol sastava EKV, a mnogi savremenici tog doba kažu da je baš u tom periodu započeo njen problem sa drogom.

Sonja je ostavila neizbrisiv trag u preko 50 uloga, a pamtićemo je po filmovima – Una, Mi nismo anđeli, Kako je propao rokenrol, Balkanski špijun, Šećerna vodica… Poslednju zapaženu, ali ipak sporednu ulogu ostvarila je u seriji Vratiće se rode, kada su se mnogi iznenadili njenim izgledom nakon vrlo burnog i nesrećnog života.

Pronađena je u svom stanu na Vračaru, u kojoj po izveštajima koji su te 2008. godine dolazili do javnosti, nije bilo ničega osim jednog jedinog dušeka i više iskorišćenih špriceva. Uzrok smrti je predoziranje narkoticima.

Odlazak takvih velikana nikada nije moguće nadoknaditi. Mnoge od sjajne i talentovane ljude nismo umeli da cenimo i uvažavamo sa ljudske strane tokom njihovog života, da ih spasimo i solidarno podržimo, a njihova veličina i  kvalitet njihovog rada dobija sve više na značaju protekom vremena.

Sonja Savić je preminula i prerano nas napustila samo par dana nakon 48. rođendana. Jedna njena rečenica mi vrlo često prolazi kroz glavu.

Njena misao poput ispovesti, poput upozorenja i vraćanja na stvari koje su zaista bitne. Na unutrašnji mir, prave prijatelje koji te neće napustiti i okrenuti glavu kada je teško, na iskrenu ljubav koja je tako retka u današnjem svetu.

Ta misao izrečena je o prijateljstvu sa članovima grupe EKV, u dokumentarnom filmu Kao da je bilo nekad.

– Neko misli da smo bili srećni. Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja – utisnula je Sonja ovu misao u moju dušu.

Hvala i večna joj slava.

Sonja Savić bez ulice u Čačku jer “nije dobar primer omladini”

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Svaka čast za glumu, ali patetika oko narkomanke nije moj nivo. Obrazovana sam, naravno da zaslužuje ulicu ili slično. Ali je sama izabrala propast. Tačka.

generic vignette (DESK luftika.rs)
436 Shares
436 Shares
Share via
Copy link