Odlazak u zemlju zmajeva izronio je niotkuda. Ljubljana, Piran, Krško, more, popularne Terme, banje u Sloveniji po kojima je ta zemlja poznata, biće moje destinacije u narednim danima. Imala sam toliko vremena da uhvatim najbliže stvari sa stola i ormara, zgrabim fotoaparat i narednih nekoliko dana života spakujem u veliki kofer. Prvi put sam putovala sama, iako sam to priželjkivala godinama.
Tamo sam upoznala još par novinara iz Srbije, sa kojima sam provodila vreme. Zajedno smo bili pozvani od strane Turističke organizacije Slovenije, da budemo njihovi gosti u SPA centrima i obilascima ove prelepe zemlje.
Zemlja koja ima Ljubav u imenu
Nikada nisam bila u Sloveniji. Za ovu zemlju sam čula samo reči hvale i oduševljenja. Nisam mogla ni da zamislim kakvo je to podneblje dok nisam stala na njeno zeleno tlo. Ljubljana je 2016. godine proglašena za najzeleniji grad Evrope, dok je titula „najodrživije“ zemlje otišla Sloveniji. To sve govori.
Ljubazni domaćini, iskreno nasmejana lica i gostoljubivost koja dolazi pravo iz srca, čekali su nas na svakom koraku.
Obilazak je trajao četiri dana, od Ljubljane preko Celja na istoku, Novog Mesta, pa sve do putovanja u Istru u Sloveniji: luke Kopar, Portoroža i Pirana na moru.
Smeštaj u luksuznim hotelima, hrana u uglednim restoranima, sa svetskom kuhinjom i vinima. Sve to sa dodatkom iskrenog stiska ruke, svakog domaćina.
Tragovima celjskih grofova
Celje je četvrti po veličini grad u Sloveniji. Karakterističan je po tome što ima reku Savinju koja protiče kroz grad, po celjskim grofovima i po muzejskim iskopinama odnosno gradu ispod grada.
Cilj stanovnika Celja je da turisti pri dolasku ne posećuju samo celjski dom, nego da obiđu celo mesto, da se spuste u glavnu ulicu gde će ih na početku šetališta pozdraviti statua Alme Karlin i ugostiti ljubazni domaćini hotela Evropa.
U hotelu Evropa se služi tradicionalna slovenačka torta od višanja. To je specijalitet čiji pravi recept poznaje samo jedan kuvar i ljubmorno čuva za neke sledeće generacije. Iskreno nisam ljubitelj voćnih kolača, ali ovaj sam pojela do kraja.
Istorija Celja potiče još iz vremena Kelta. Tada je naziv ovog grada značio sklonište. Rimljani osvajaju grad oko I veka p.n.e. dajući mu ima Celeia. Antička Celeia je bila gusto naseljeno mesto sa širokim trgovima ulicama i odbrambenim zidovima. Sam grad je dugo vekova bio u posedu Habzburgovaca, dok su celjski grofovi po njemu dobili ime.
Rogaška Slatina – banja u kojoj magnezijum izvire iz zemlje
Rogaška Slatina je bila naša sledeća destinacija. Poznata po banjskom lečilištu i izvoru vode pune magnezijuma DONAT Mg, ovo mesto je uređeno tako da pruži potpuno ozdravljenje i mentalni mir. Zeleni vrtovi u kompleksu lečilišta, moderni hoteli i okolna brdašca su idealni za pronalazak mira i obnavljanje tela.
Atlantida boutique hotel je ispunio sva moja očekivanja kada je u pitanju smeštaj i kvalitet restoranske kuhinje.
Obroci su uglavnom sa ribljim ili morskim specijalitetima. Veliki sam ljubitelj te vrste hrane tako da su mi pire od limuna ili preliv od školjki savršeno nadražavali nepca. U ovom hotelu ima i spa centar sa đakuzijem i bazenom.
Idealno za plivanje pre večere i uživanje u romantičnom ambijentu.
Rogaška Slatina je u bivšoj Jugoslaviji ostala poznata i po proizvodnji kristal-stakla, na koju su lokalci veoma ponosni. Anin dvor je muzej stakla preko puta hotela Atlantida. Zanimljivo mesto koje preporučujem da posetite.
Krško i Grad Rajhenburg
Sledeći dan smo se uputili sa vodičem ka Donjoposavskoj regiji u kojoj se nalazi gradić Krško. Malo mesto sa svega 7.000 stanovnika, ostavilo je na mene utisak zbog svoje priče o monasima Trapistima. Dvorac, ili na slovenačkom Grad Rajhenburg je promenio mnogo vlasnika od 895. godina kada se prvi put spominje u spisima.
Zanimljiva priča kreće kada je dvorac Rajhenburg kupio monah Gabrijel Giraud, došavši iz Liona. On je ovde upravljao francuskim monasima trapistima koji ostaju u dvorcu do Drugog svetskog rata. Monasi su pripadali redu tihih monaha, bili su okrenuti molitvi, smernosti i čokoladi.
Čokoladu su pravili u dvorcu, uvozeći kakao iz Južne Amerike. Sa svojom termoelektranom, bili su u to vreme veoma uspešni biznismeni. U muzeju Rajhenburg možete videti gde i kako su boravili ovi fenomenalni ljudi, kako su pravili čokoladu i ostale zanimljivosti o njihovim životima.
Ručak u restoranu Tri Lučke, bio je pravi relaks posle iscrpnih inforamcija o gradu Rajhenburgu. Pogled se pruža na Krško sa obronaka okolnog uzvišenja, preko vinograda i zelenih poljana. Glavni kuvar nam je uz šampanjac poželeo dobrodošlicu i spremio preukusne kulinarske specijalitete.
Regija Dolenjska – regija za opuštanje duha i tela
Usledio je kratak obilazak bazena i sauna u Termama Dolenjske Toplice i odlazak do zamka Otočec. Mesto koje je na mene ostavilo najbolji utisak što se tiče okruženja. Sa obe strane dvorca nalazi se reka Krka, koja zapljuskuje čistoću obale. Labudovi, patkice, čista voda i zeleni blago brdoviti teren, je spoj svega onoga što za mene znači relaksaciju.
Ovde često odsedaju i poznate svetske ličnosti. Mnogi od njih su i holivudski glumci kao na primer Pirs Brosnan ili Metju Peri. Dvorac Otočec je idealna destinacija za romantična venčanja ili odmor bez mnogo gužve.
Apartmani su uređeni u stilu dvorca, sa lovačkom sobom, starim knjigama ili šahovskim tablama na svakom koraku.
Direktori hotela su mladi ljudi, odgovorni i ambiciozni, spremni da na svaki zahtev gostiju odgovore potvrdno.
Hotel Šport u kom smo bili smešteni je u istom vlasništvu, kao i dvorac Otočec. Šport je opremljen tako da svaki sportista koji dođe uživa u hotelu koji je prilagođen upravo njemu. Široki kreveti, ogromni plazma televizori i sprave za vežbanje su u svakom apartmanu. U okolini se nalaze tereni za rezne vrste sporta: košarku, stoni tenis, golf kao i adrenalinski park za decu.
Kopar – bivše ostrvo mletačke republike
Odlazak na zapad Slovenije sam očekivala sve vreme. Veliki sam ljubitelj mora, pa čak i ako je mart i znam da ne mogu da se kupam, volim susret sa plavim prostranstvom.
Kopar je najveća i jedina luka Slovenije. Pri dolasku u primorski grad, dobili sam lokalnog vodiča, devojku koja nam je ispričala celu istoriju grada i značaj određene arhitekture mesta. Kao naselje ovo mesto se javlja u vreme stare Grčke. Bilo je sklonište za stanovnike savremenog Trsta, za vreme Velike seobe varvara.
Zbog toga je cela arhitektura grada italijanskog karaktera. U Kopru se još uvek Italijani vode kao manjina ali su po jeziku ravnopravni sa slovenačkim stanovništvom. Sve table i putokazi na ulici su dvojezični, u školi se obavezno uče dva jezika, čak su i kazne za parkaranje na slovenačkom i italijanskom.
Prelep trg dočekuje putnike iz luke, sa visokom sat kulom i zidinama koje kriju mletačku istoriju. Male i uzane ulice vode ka uređenim trgovima, na kojima se nalaze bunari sa posebno napravljenim slivnicima za skupljanje kišnice.
Lav sa otvorenom knjigom je simbol grada i često se sreće na arhiitekturi. Otvorena knjiga predstavlja vreme u kojem se gradilo, vreme blagostanja i mira, dok zatvorena knjiga simboliše nemire i rat.
Italijanski renesansni slikar Vitore Karpačo, je po dolasku iz Venecije živeo u Kopru. Tu je naslikao poznato delo „Madona sa detetom na prestolu i Šest svetaca“, koje krasi katedralu Uznesenja na Kopru. Ovaj grad na moru je poznati i po fabrici Tomosa, što je za mene bilo najupečatljivije saznanje.
Slovenačka Istra – morski plodovi i miris pučine
Dok smo obilazili predele slovenačke Istre, razmišljala sam o svim blagodetima koje pruža ova prelepa zemlja. Stacionarana sa odličnim geografskim koordinatama, Slovenija je sve radila da ugosti turiste i ostavi itekako upečatljiv utisak.
Njihov cilj nije da svakog gosta dočekuju kao na traci. Iskreno gostoprimstvo se oseća iz svakog srca i zaista vas tretiraju kao da ste posebni i jedini gost. Poseta vinskoj fontani je zaniljiva zbog lepog pogleda na more u daljini i uživanja u vinima.
Dugo očekivani Grand Hotel Bernardin smešten između Portoroža i Pirana je ispunio moja očekivanja. Ugodna dobrodošlica uz šampanjac na najvišoj terasi hotela sa pogledom na pučinu i Hrvatsku je prizor koji se ne zaboravlja tako lako. Hotel je uklesan u stenu, tako da sve sobe, restoran i bazen gledaju ka pučini.
Ovde sam uživala u masaži i šampanjcu sa izborom raznog voća, sokova i smutija. Hedonizam za sva čula. Spavanje uz zvuke talasa je resetovalo moje moždane vijuge koje su navikle na nepreglednu pučinu ravnice.
Portorož – slovenački Monte Karlo
Nedaleko od hotela Bernardin se nalazi gradić Portorož. Slovenci ovaj deo primorja nazivaju slovenački Monte Karlo, jer su tu vile i hoteli samo za ljude sa debelim džepom. Takav je i sam Portorož. Malo mesto sa modernim hotelima, naslaganim jedan uz drugi. Sve je uredno i kao pod konac složeno.
Sledeći domaćini su bili wellness i SPA Lifeclass. Pored predivnih okolnih hotela, mislim da spolja nikada ne bih primetila ovaj hotel. Ali iznutra je priča sasvim drugačija. Najveći izbor bazena, najbolji izbor sauna. Potpuni mir i reset. Đakuziji i podvodne masaže su veoma česte.
Meni je ovo mesto idealno za jedan dan potpunog bega od svakodnevice i prepuštanje samom sebi. Ovde sam se najviše odmorila i nauživala u raznovrsnom wellnessu.
Piran – trešnjica na slanoj čokoladnoj torti
Za sam kraj ovog prelepog putovanja, ostao je gradić koji ima malo više od 6.000 stanovnika. Piran je kao mala trešnjica na ovoj prelepoj slovenačkoj torti. Pravi primorski grad, sa Tartinijevim trgom i okolnom mletačkom arhitekturom, ostaviće vas sigurno bez daha.
Poznati mletački violinista Đuzepe Tartini je rođen u Piranu. Njegova skulptura se nalazi na trgu, u prirodnoj veličini. Odmah pored se nalazi Venecijanska kuća sa zanimljivom legendom. Naime, jedan bogati trgovac iz Venecije se zaljubio u siromašnu devojku iz Pirana. Malo mesto je karakteristično za burna ogovaranja. Kako bi zaštitio svoju izabranicu i njoj olakšao život među takvim meštanima, sagradio joj je kuću u centru gradića a na ulazu stavio natpis na latinskom Lasa pur dir – Neka oni govore.
Glavna preporuka je da probate čokoladu sa solju. Savršena je, a Piran je poznat i po svojim solanama, čija so je u rangu himalajske, ako ne i bolja.
Povratak iz zemlje Ljubavi
Za četiri dana sam uspela da vidim toliko stvari da je neophodno mnogo više vremena da se sve to slegne i zauvek se ušuška u škrinju lepih uspomena. Ovo je samo mali deo svega što sam videla i doživela. Priče o Sloveniji sam slušala, ali tek kada sam upoznala puteve kojima su hodali celjski grofovi i mletački narodi, osetila sam jačinu slovenačkog duha.
Smatram da je ovo jedno veoma veliko iskustvo za mene. Naša zemlja nudi dosta toga kroz istoriju, prirodu i znamenitosti. Razlika je što mi nemamo slovenačku želju za napretkom, složnost i upornost. Nadam se da ćemo jednom uspeti biti kao Slovenija. Makar ako ništa drugo ono u čistoći prirode.
Do tada posetite ovu prelepu zemlju. Zrači ljubavlju od svog imena sLOVEnija, pa do divnih gradova, okrepljujućih termalnih banja, pa do najmanjeg kamena na obalama Jadranskog mora. Verujte mi, nećete se pokajati.
Dodaj komentar