slavlje
Foto: sombor.com
Magazin

Šta je i kako slavila Jugoslavija (FOTO+VIDEO)

U nekadašnjoj SFR Jugoslaviji postojalo je četiri glavna državna praznika, osam republičkih i 26 bitnih datuma. Pojedine proslavljamo i danas, neki su pak promenili ime ili datum obeležavanja, a ima i onih koji žive još samo u sećanjima.

Dan mladosti

Dan mladosti je bio praznik u SFRJ koji se obeležavao 25. maja i to od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik je bio povezan sa rođendanom doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i prvih godina se obeležavao samo kao njegov rođendan, a 1957. godine je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti. Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti, koja je nošena oko mesec i po dana kroz čitavu teritoriju Jugoslavije i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu, koji je organizovan na stadionu JNA. Poslednju štafetu Tito je primio 1979. godine iz ruku Albanke Sanije Hiseni. Posle njegove smrti nastavljeno je sa proslavom Dana mladosti sve do 1988. godine.

Nova godina

nova godina
Foto: Muzej Jugoslavije

U Srbiji se 1. januar svečano dočekuje od 1851. godine, a od 1919. slavi se po dva kalendara. U periodu SFRJ obeležavanje 13. januara nije bilo poželjno, a najvažnija je bila “prava” Nova godina 1. januara. Novogodišnji TV program se sastojao od uključenja iz republičkih i pokrajinskih studija u kojima su bile tadašnje najveće zvezde uz obavezan humoristički program (Milja i Čkalja, Nela Eržišnik, Momo i Uzeir…), a gledaoci su mogli da vide i kako je Tito proslavio ovaj praznik i u kojoj republici.

Saveti mladim Jugoslovenkama pred letovanje 1973.

Dan pobede

Iako je mir u Jugoslaviji proglašen tek 15. maja, ovaj dan nije bio toliko obeležavan u SFRJ kao 9. maj, međunarodni dan pobede nad fašizmom. Tako su vojne parade organizovane na svakih pet godina 9. maja 1970, 1975. i 1985 godine, dok je zbog Titove smrti ova proslava 1980. godine preskočena.

Dan borca

dan borca

Dan borca je bio državni praznik u SFRJ koji se proslavljao 4. jula i obeležavao je godišnjicu sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, održane na ovaj dan 1941. godine u Beogradu, na kojoj je donesena odluka o podizanju oružanog ustanka. Dan borca je za državni praznik proglašen 26. aprila 1956. godine i proslavljao se svake godine u čitavoj zemlji.

Posle raspada SFR Jugoslavije, postao je državni praznik Savezne Republike Jugoslavije, ali se kasnije obeležavao samo u Srbiji. Ukinut je 2001. godine odlukom Vlade Srbije. Pored ovog praznika, koji se proslavljao u celoj Jugoslaviji, postojao je i praznik pod nazivom „Dan ustanka“, koji se obeležavao posebno u svakoj republici određenog datuma.

Dan Republike

dan republike

Dan Republike je bio dvodnevni praznik u bivšoj SFRJ koji se slavio 29. novembra i obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945. Proslavljao se uz obilato jelo i piće, sa svečanim akademijama u glavnim gradovima republika bivše države i dodelom ordenja, a đaci su dobijali crvene pionirske marame i polagali zakletvu.

Dan Republike ostao je zvanični praznik i u Saveznoj Republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

Šta je čitala Jugoslavija ’83.

Dan armije

Dan Jugoslovenske narodne armije ili samo Dan armije bio je praznik oružanih snaga SFRJ i ustanovljen je naredbom Josipa Broza Tita od 20. oktobra 1947. godine. Obeležavao se 22. decembra u znak uspomene na dan kada je 1941. godine formirana Prva proleterska udarna brigada, prva operativna i regularna jedinica Narodnooslobodilačke vojske.

Kako je kasnije utvrđeno Prva proleterska brigada je formirana dan ranije, 21. decembra, na rođendan Josifa Visarionoviča Staljina, pa su neki u tome videli razlog da je Tito pomerio obeležavanje dan kasnije, kada je brigada izvela prvu borbenu akciju.

U čast Dana armije Savezni sekreterijat za narodnu odbranu je svake godine dodeljivao nagradu „Dvadesetdrugi decembar”, a povodom svake desetogodišnjice Jugoslovenske narodne armije (JNA) Savezni sekretarijat je dodeljivao jubilarne spomen-medalje.

Praznik rada

Првомајски уранак, Београд, Кошутњак, 1977. год,(Архив Југославије)

Gepostet von Istorijski arhiv Beograda am Montag, 30. April 2018

Na radničkim demonstracijama 4. maja 1886. na trgu Hejmarket u Čikagu stotine hiljada američkih radnika su izašli na ulice da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog vremena. Demonstracije su počele kao mirno okupljanje u znak podrške radnicima i kao reakcija na pogibiju nekoliko radnika koje je ubila policija dan ranije, ali su završene u nasilju.

Zbog toga je na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. godine odlučeno da je „Prvi maj zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Od tada se svake godine obeležava tragični Hejmarketovski događaj kao dan međunarodne radničke solidarnosti u vidu demonstracija.

U SFRJ je 1. maj slavljen kao veliki dvodnevni državni praznik, uz parade i prvomajski uranak u prirodi gde se vreme provodilo u sportskim aktivnostima i spremanju roštilja, a ta tradicija se nastavila u Srbiji i nakon raspada bivše države.

Made in Yugoslavia: Hotel od nameštaja iz SFRJ

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku