Magazin Novi Sad

Skriveno jezero usred Novog Sada raj za pecaroše i oaza za beg iz grada (FOTO)

kasapska-ada-22
Foto: Luftika

Smešteno u šumskom ambijentu Novog Sada, uređeno poput jezera u divljini gde je ljudska noga kročila tek da ga estetski oplemeni – Kasapska Ada je jezero vredno posete.

Skrivena od gradske buke i daleko od očiju ljudi, iznenađujuće zaokružena celina oslikava harmoničan balans ljudskog uticaja i snage prirode.

Prvenstvena namena ovog lokaliteta jeste sportski ribolov, te je verovatno više poznata sportskim ribolovcima negoli Novosađanima.

Međutim, jezero od 3,75 hektara izuzetnih prirodnih karakteristika predstavlja savršenu oazu za sve one koji žele da napetu svakodnevnicu zamene odmorom za oči, dušu i telo.

Iako komercijalnog karaktera, jezero nastalo iskopom peska je nesvakidašnjeg izgleda. Sastoji se iz dva dela i opasano je zaštitnim pojasem drveća kojeg ima u izobilju. Sadržaji su pažljivo izabrani da ne naruše simbiozu ambijenta, pa je tako prirodi dato da gospodari ovim prostorom.

Do Kasapske Ade dolazi se isključenjem sa auto-puta E-75 Beograd – Subotica. Sa desne strane uočava se info tabla koja ukazuje na zemljani put koji kroz šumu vodi do samog jezera.

Celina ostavlja utisak jezera prirodnog porekla koje se održava tek toliko da bi ostalo pristupačno, bezbedno i na raspolaganju svim ljudima.

Gazda Nenad je veoma ljubazan i gostoljubiv, dok je atmosfera koja vlada unutar kompleksa puna pozitivnih vibracija.

Za Kasapsku Adu Nenad kaže da je nastala iz čiste ljubavi prema prirodi, ribolovu, vodi i životinjama.

– Ovo je moj život u principu. Nakon vađenja peska je ostala golet. Lično sam zasadio svako drvo koje se ovde nalazi. Jezero u smislu poslovanja radi sa nulom, ali kada ga vidim i boravim ovde smatram da je uspeh što sam uspeo da ga stvorim i to mi pruža satisfakciju. Praktično štapom i kanapom, utoliko mi je zadovoljstvo veće i u tome vidim veličinu.

Nastojali smo da izgleda kao poludivlje jezero, tako smo i uredili čitav prostor. Hektarski, jezero je veće, ali je sve podređeno tako da ljudi dobiju i uživaju u svom miru. Sva jezera ovog tipa imaju po 25, 30 mesta za pecanje, mi imamo 14. Tu je i čuvarska služba koja radi 24 sata. Osvetljeno je noću, posedujemo i rasvetu. Ne postoje nikakva ograničenja. Ko god dođe kao da je kod kuće. Sve može, samo da se sve vrati kako je i bilo – kaže on za naš portal.

Šaran i amur su osnovne vrste ribe, dok su od grabljivica prisutni som, štuka, smuđ, bandar, bucov. Od bele ribe tu su tolstolobik, deverika, babuška, bodorka.

Jezerom upravlja udruženje sportskih ribolovaca “Glaucus”, koje ove godine broji oko 500 članova tako da pecanje iziskuje da budete član ovog udruženja.

– Članarina košta 500 dinara na godišnjem nivou. Svima je na raspolaganju roštilj gde sebi možete spremiti šta god želite. U restoranu postavite obrok, uzmete pribor koji kasnije operete. Piće može da se naruči po promotivnim cenama, kafa je 60 dinara. Imamo espreso, nes, sokove… – priča nam gazda.

Kasapska Ada ima još jednog čuvara, jazavičara po imenu Laki kojeg je neko kao mladunca ostavio u blizini. Ribolovci su uočili napušteno kuče, gazda ga je prihvatio. Danas je on zdrav, dobrućudan i veran pas koji se iz nekog razloga uvek mota oko roštilja i restorana.

Na raspolaganju vam je i čamac, pa se možete i provozati živopisnim predelom i uživati u povetarcu koji vam mrsi kosu.

Raskošni pejzaž upotpunjuje par labudova, koji u ovo doba godine odgajaju mladunce pa su se sklonili podalje od vode.

Ribolovci sa kojima smo razgovarali za Kasapsku Adu imaju samo reči hvale. Kažu da su došli da se druže, uživaju u ribolovu i spavaju u prirodi. Postavili su kamp, zabacili udice i čekaju da šaran zagrize. Riba se nakon ulova ponovo vraća u vodu.

Dno jezera je izrazito reljefno, sa puno sprudova, oseka. Voda je teška za pecanje ali veoma čista, gotovo bistra. Na nekim mestima je čak i divlja, što ribolovcima predstavlja još veći izazov. Prosečna dubina je 4,5 metara, a u nekim delovima dostiže čak i 7,5 metara.

Treba napomenuti da Nenad kao višedecenijski pecaroš u restoranu ima vitrinu sa impozantnim brojem pehara i trofeja sa takmičenja u šaranskom ribolovu iz više evropskih zemalja.

– Sve što mi je smetalo na drugim jezerima nastojao sam da otklonim ovde. Zato smo ga tako napravili a najvažnije je da je samoodrživo. Drugo manje jezero predstavlja filter, za fideraše, dok je veliko namenjeno za parabolik pecanje.

Imamo veliki broj posetilaca, dolaze i ljudi koji ne pecaju. Porodice sa decom zakupe mesto, sunčaju se, prošetaju, provedu kvalitetno vreme u prirodi pored vode i opuštenoj atmosferi. Ljudi kampuju, noće. Tu su naravno i parovi – objašnjava nam gazda Nenad uz osmeh.

Na kraju, ovo je još jedna potvrda i važan podsetnik da kada sledite svoj san i radite ono što volite, ništa nije nemoguće. Štaviše, izvesno je da ćete uspeti u svojoj nameri.

Fruškogorsko jezero Ogledalce kao ogledalo našeg odnosa prema prirodi

Stefan Savkić

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Sve je to lepo ali zasto da probodes ribi usta i onda je pustis nazad u vodu da se pati. Neke ribe posle ove „zabave“ umiru, zahvaljujuci stresu koje su prezivele dok su se borile za svoj zivot ili zbog povecanih povreda / vise pocepanog tkiva dok ih je neko iz zabave vadio iz vode. Ne zelim da kazem da su ribari losi ljudi ali vredelo bi malo istraziti oko ove teme jer ipak i ribe osecaju bol i bar po meni kao sto ne bi zakacio kuce na udicu i vukao ga za svoju zabavu tako ne bih ni ribu.

OGLAS

436 Shares
436 Shares
Share via
Copy link