Postoji na Fruškoj gori to jedno jezerce koje se napaja vodom iz izdana i višak vode se izliva u potok Potoranj koji teče ispod platoa gde se nalazi jezerce. Ovo jezerce je specifično po tome što zadržava isti nivo vode bez obzira na kišne ili sušne periode.
Jako je značajna i blizina potoka Potoranj kao jednog od najvećih fruškogorskih potoka, koji za razliku od maltene svih ostalih potoka ne presušuje u svom gornjem toku, gde je i samo jezerce.
Po prirodi stvari ovo jezerce je idealni kandidat za povratak/reintrodukciju šarenog daždevnjaka (Salamandra salamandra), koji je poslednji put zabeležen na Fruškoj gori pre nekoliko decenija. Uzroci nestanka su verovatno baš u promeni hidrološkog režima mreže potoka, jer sezonsko presušivanje potoka koje je primetno poslednjih decenija onemogućava zаvršetаk rаzvojnog ciklusа ovog vodozemcа.
Ključna reč je “reintrodukcija” i troškovi i prihodi koji je prate.
Dakle, imamo jedno jezerce na Fruškoj gori, imamo potok sa stalnom vodom koji omogućava širenje šarenog daždevnjaka na nove lokacije, nedostaje nam samo da se donesu daždevnjaci i da se cela stvar isprati i obiđe s vremena na vreme. Za izvođenje projekta očigledno nisu neophodna neka velika ulaganja, a efekat bi bio višestruko veći.
Naslov u medijima “Povratak daždevnjaka na Frušku goru nakon 40 godina”.
Umesto toga, odlučuju se za reintrodukciju bizona i za naslov “Povratak bizona na Frušku goru nakon 200 godina”. Ni manje ni više nego najvećeg evropskog kopnenog sisara, jer mora se ići na velike i grandiozne stvari. A on je i divljač. Može se i loviti, lovili ga carevi i kraljevi, lovio ga kažu i Tito u Karađorđevu (o da – toliko o tih 200 godina iz naslova), loviće ga verovatno neki novi knezovi čim se malo razmnoži.
Odlazi se 2017. na skupe ekskurzije lokacija po Evropi gde se uzgajaju bizoni, isplaćuju se devizne dnevnice u visini od 580.000 din, bizoni se plaćaju fantomskom donacijom kranje kompromitovanog donatora kojoj nigde nema ni traga u finansijskim izveštajima, priča o bizonima se plasira s vremena na vreme kao nešto što će preporoditi turističku ponudu na Fruškoj gori (deca da vide) i tako dalje i tako dalje.
Svi troškovi (odlazak u inostranstvo, ograda za karantin, prevoz bizona) se pokrivaju iz sopstvenih izvora tj. iz seče šume (iz čega drugog).
Koju su šumu posekli da bi imali para da dovedu bizone?
Pa upravo onu šumu gde je ono jezerce sa početka priče. Šumu posekli, a jezerce i sve oko jezerceta devastirali teškom mehanizacijom. Sve za bizone i za decu da vide.
Koje će šume seći da bi nahranili ove bizone? Ovi bizoni se ne mogu samostalno hraniti na prostoru u kom su zatvoreni, već ih ljudi moraju hraniti tj. dopremati im hranu. Jedan bizon kažu pojede dnevno preko 30 kg biljne mase. 150 kg biljne mase svakog dana – koliko će još šume da se poseče da bi se oni nahranili?
U prilogu su fotografije jezerca “Ogledalce” kroz razna godišnja doba, kao i nedavne fotografije nakon devastacije.
Izvor: Pokret Odbranimo šume Fruške gore/Goran Vučićević
Fruška gora izgubila nominaciju za svetsku prirodnu baštinu zbog seče i javašluka
Dodaj komentar