Sramota nas je koliko nam je dobro, sirotinja u marketu krade i pastu za zube

Stanovnici ekonomskog tigra uživali su ovog leta po crnogorskom, grčkom i hrvatskom primorju, neki su obišli Zanzibar i druge egzotične destinacije, a onda su se vratili i shvatili da je najlepše kući, među svojima, gde svi zajedno uživamo u blagostanju koje nam je podarila naprednjačka eskadrila stručnjaka za sve i svašta.

Sramota nas je koliko nam dobro ide, toliko nas je sve sramota što smo prvi u Evropi da smo počeli da se svesno i namerno srozavamo kako bi se solidarisali sa nerazvijenim zemljama trećeg sveta Zapada koje prolaze kroz ova krizna vremena.

Dok se oni zlopate sa niskim platama, stambenim problemima, visokim dažbinama i porezima, pa i krađom goriva isisavanjem iz rezervoara, sa svim problemima od kojih ne prestaje glavobolja, srpski rasni i drugi tigrovi nacionalnih manjina obogatili su se u prethodnih trideset godina, a naročito tokom suverene vladavine jednog čoveka. Tolika je frka na Zapadu da su svi naši ljudi pojurili da se brže bolje vrate u maticu. Svi naši gastrabajteri u potrazi su za izlaznom strategijom kako bi se brže bolje ponovo naselili tamo gde je bolje, ovoga puta, iznenađujuće, u svojoj domovini.

Slika i prilika tog blagostanja vidi se u kratkom video snimku iz jednog supermarketa gde sa rafova na kojima su postavljene paste za zube ostaju samo otvorena i pre svega prazna pakovanja. Izgleda da su tigrovi toliko škrti na pare da su odlučili da rizikuju javnu sramotu zarad čistih i belih zuba. Neće da otvore novčanik i odreše kesu, već kradu osnovna sredstva za higijenu. Zaboravili su tigrići da im je uz pastu neophodna i četkica, ali može i kažiprst da posluži ako se dobro pritisne i razmaše po vilici. Stvarno smo neki čudan, bre, narod.

Pohvalno je, međutim, da je narodna svest o higijeni usta porasla i još nam samo fali jedan mali korak da ta pedantnost bude potpuna. Kada bi poveli računa šta izgovaramo, kako se obraćamo jedni drugima i kako držimo reč možda bi taj osmeh nakon upotrebe kradenog kaladonta zaista imao blistavi sjaj.

Ovako, zgrožavamo se nad činjenjem, ali i nečinjenjem društvenih subjekata u društvenoj nam zajednici. Tiho, iz prikrajka, stidimo se sopstvenog uspeha, punog novčanika i novih puteva kojima će lakše i brže dostavljati robu koju ćemo brže, jače i bolje moći da ukrademo od nesrećnih radnika koji i onako prate mušterije kao da igraju legendranu igricu ’packman’ sa svojim kupcima.

Od uradi sam, vrlo brzo došli smo do ukradi sam. Nije ovo najveći problem, jer ove krađe na sitno neće ukaljati ugled funkcionera svih vrsta koji su tokom tri decenije pokrali više milijardi raznih deviza. Ovakve scene srozavaju nas same jer smo dozvolili da nam se ovo dešava.

Samousluga Srbija, u kojoj se otima šta padne pod ruku, dostigla je nivo krađe paste za zube. Uzmi narode, još malo pa nestalo, akcija traje dok traju zalihe. Nacisti su krali jevrejske zlatne zube, a mi ćemo, kad ponestane kaladonta, početi da krademo i ove obične, plombirane. Nego, to ova bivša đilasovska vlast krade i otima preko svojih sitnih lopova koji su pokrali milijarde. Od međunarodne bande lopova postali su secikese iz supermarketa.

Anarhičnost, beda i sirotinja raja uhvatili su se za uši i u kolo, te kao i uvek nahuškali brigu na veselje i sada sečemo uši i krpimo dupe, a kao što vidimo stigli smo do usta. Uživajte u miru, socijalnoj i ekonomskoj (ne)izvesnosti, raširite osmeh od uva do uva. Svašta nešto smrdi ovde kod nas, al’ sad bar znamo da ovaj neizdrživi smrad ne dopire iz usta.